Strah je jedna od najmoćnijih emocija, koja ima veoma snažan uticaj na vaš um i telo. Strah može da bude koristan ako se javlja u situacijama kada smo u opasnosti, ali često je parališući i ometa svakodnevne aktivnosti. Kako pobediti strah?
Strah može da stvori snažne reakcije kada smo u hitnim ili opasnim situacijama – na primer, ako se nađemo u požaru ili nas neko napadne. Strah takođe može da stupi na snagu kada se suočite sa događajima koji nisu opasni, kao što su ispiti, javni nastup, novi posao, sastanak ili čak zabava. To je prirodan odgovor na pretnju koja može biti ili uočena ili stvarna.
Anksioznost je reč koju koristimo za neke vrste straha koji se obično odnose na pomisao na pretnju ili da nešto može da pođe naopako u budućnosti, a ne sada.
Strah i anksioznost mogu da traju kratko i brzo da prođu, ali mogu trajati i mnogo duže i može se desiti da ne znate kako da ih se oslobodite. U nekim slučajevima oni mogu preuzeti vaš život, utičući na vašu sposobnost da jedete, spavate, koncentrišete se, putujete, uživate u životu ili čak da napustite kuću ili idete na posao ili u školu. Ovo vas može sprečiti da radite stvari koje želite ili morate da uradite, a takođe utiče na vaše zdravlje.
Neke ljude obuzima strah i žele da izbegnu situacije koje bi mogle da ih uplaše ili uznemire. Može biti teško prekinuti ovaj ciklus, ali postoji mnogo načina da se to uradi. Možete naučiti da se osećate manje uplašeno i da se nosite sa strahom tako da vas on ne sprečava da živite.
Šta vas plaši?
Mnoge stvari čine da se osećamo uplašeno. Plašiti se nekih stvari – poput požara – može vas zaštititi i učiniti da budete oprezniji. Strah od neuspeha može vas naterati da pokušate da uradite zadatke najbolje što možete, kako biste uspeli, ali takođe može da vas spreči da radite dobro ako je osećaj previše jak.
Ono čega se plašite i kako se ponašate kada se nečega plašite može varirati od osobe do osobe. Sama svest čega se plašite i zašto može biti prvi korak ka rešavanju problema sa strahom, odnosno kako pobediti strah.
Šta vas čini anksioznim?
Pošto je anksioznost vrsta straha, stvari koje smo gore opisali o strahu važe i za anksioznost.
Reč „anksioznost“ obično se koristi za opisivanje brige ili stanja kada vas strah muči i traje tokom dužeg vremenskog perioda. Reč anksioznost koristi se kada se strah odnosi na nešto u budućnosti, a ne na ono što se trenutno dešava.
Anksioznost je reč koju zdravstveni radnici često koriste kada opisuju uporan strah. Načini na koje se osećate kada ste uplašeni i uznemireni su veoma slični, jer je osnovna emocija ista.
Kakve osećaje izazivaju strah i anksioznost?
Kada se osećate uplašeno ili ozbiljno anksiozno, vaš um i telo rade veoma brzo. Ovo su neke od stvari koje bi se mogle dogoditi:
- Vaše srce kuca veoma brzo – možda ćete osetiti i nepravilan rad srca
- Dišete veoma brzo
- Osećate slabost u mišićima
- Mnogo se znojite – obliva vas hladan znoj
- Stomak vam se grči ili vam se creva opuštaju
- Teško vam je da se koncentrišete na bilo šta drugo sem straha
- Osećate vrtoglavicu
- Osećate se zamrznuto, kao da ne možete da se pokrenete
- Ne možete da jedete
- Naizmenično vam je toplo i hladno
- Suva su vam usta
- Mišići su vam napeti i ukočeni
Ove stvari se dešavaju zato što vas vaše telo, osećajući strah, priprema za hitne situacije, tako da vam krv doliva do mišića, povećava nivo šećera u krvi i daje vam mentalnu sposobnost da se fokusirate na stvar koju vaše telo doživljava kao pretnju.
Uz anksioznost, dugoročno gledano, možete imati neke od gore navedenih simptoma, kao i mučniji osećaj straha. Takođe, možete postati razdražljivi, razviti probleme sa spavanjem, glavobolje ili imati problema da nastavite sa poslom i planirate budućnost. Možda ćete imati i probleme sa seksom i možete izgubiti samopouzdanje.
Zašto osećamo strah kada nismo u stvarnoj opasnosti?
Ljudima su nekada bili potrebni brzi, snažni odgovori tela koje strah izaziva, jer su često bili u situacijama fizičke opasnosti; međutim, više se ne suočavamo sa istim pretnjama u savremenom životu.
Uprkos tome, naši umovi i tela i dalje funkcionišu na isti način kao i kod naših ranih predaka, a mi imamo iste reakcije na naše moderne brige oko računa, putovanja i društvenih situacija. Ali ne možemo da pobegnemo ili da fizički napadnemo ove probleme!
Fizička osećanja straha mogu biti zastrašujuća sama po sebi – posebno ako ih doživljavate, a ne znate zašto, ili ako izgledaju nesrazmerno situaciji. Umesto da vas upozoravaju na opasnost i pripremaju da odgovorite na nju, vaš strah ili anksioznost mogu da budu izazvani bilo kojom pretnjom, koja može biti zamišljena ili mala.
Zašto strah ne prolazi?
Strah može biti jednokratno osećanje kada se suočite sa nečim nepoznatim. Ali to takođe može biti svakodnevni, dugotrajan problem – čak i ako ne možete da utvrdite zašto. Neki ljudi osećaju stalni osećaj anksioznosti sve vreme, bez ikakvog posebnog okidača.
Postoji mnogo okidača za strah u svakodnevnom životu i ne možete uvek tačno da shvatite zašto ste uplašeni ili kolika je verovatnoća da ćete biti povređeni. Čak i ako vidite koliko je strah izvan proporcije, emocionalni deo vašeg mozga nastavlja da šalje signale opasnosti vašem telu.
Odgovor na pitanje kako pobediti strah često uključuje i mentalne i fizičke napore.
Šta je napad panike?
Napad panike je osećaj koji se javlja kada se osećate preplavljeni fizičkim i mentalnim osećanjima straha. Ljudi koji imaju napade panike kažu da im je teško da dišu i da se osećaju izuzetno uznemireno i zabrinuto da će imati srčani udar ili da će izgubiti kontrolu nad svojim telom.
Šta je fobija?
Fobija je ekstremni strah od određene životinje, stvari, mesta ili situacije. Ljudi sa fobijama imaju ogromnu potrebu da izbegnu bilo kakav kontakt sa specifičnim uzrokom anksioznosti ili straha. Pomisao da dođete u kontakt sa uzrokom fobije čini vas anksioznim ili paničnim.
Kako da znate da li vam treba pomoć?
Strah i anksioznost mogu da utiču na sve ljude s vremena na vreme. Tek kada su ovi osećaji ozbiljni i dugotrajni, lekari ih klasifikuju kao problem mentalnog zdravlja. Ako se osećate anksiozno sve vreme nekoliko nedelja, ili ako vam se čini da strahovi preuzimaju vaš život, onda je dobra ideja da zamolite svog lekara za pomoć. Isto važi i ako fobija izaziva probleme u vašem svakodnevnom životu ili ako doživljavate napade panike.
Kako da pomognete sebi?
Kako pobediti strah? Suočite se sa svojim strahom ako možete.
Ako uvek izbegavate situacije koje vas plaše, možda ćete prestati da radite stvari koje želite ili morate da uradite. Nećete moći da testirate da li je situacija uvek loša koliko očekujete, tako da treba da smislite kako da upravljate svojim strahovima i smanjite anksioznost. Problemi sa anksioznošću se povećavaju ako uđete u ovaj obrazac. Izlaganje svojim strahovima može biti efikasan način za prevazilaženje ove anksioznosti.
Upoznajte sebe
Pokušajte da saznate više o svom strahu ili anksioznosti. Vodite dnevnik anksioznosti ili pišite razmišljanja da biste zabeležili kada se to dešava i šta se dešava. Možete pokušati da sebi postavite male, ostvarive ciljeve za suočavanje sa svojim strahovima. Možete nositi sa sobom listu stvari koje vam pomažu u trenucima kada postoji verovatnoća da ćete postati uplašeni ili uznemireni. Ovo može biti efikasan način za rešavanje osnovnih uverenja koja stoje iza vaše anksioznosti. Pokušajte da se bolje upoznate sa onim čega se plašite.
Vežbajte
Povećajte količinu fizičkih aktivnosti koje radite, to je jedan od načina kako pobediti strah. Vežbanje zahteva određenu koncentraciju, a to može da vam odvrati misli od straha i anksioznosti.
Opustite se
Učenje tehnika opuštanja može vam pomoći sa mentalnim i fizičkim osećanjima straha. Može pomoći samo opuštanje ramena i duboko disanje. Ili zamislite sebe na opuštajućem mestu. Takođe možete pokušati da naučite stvari kao što su joga, meditacija, masaža ili slušajte muziku koja vas opušta.
Hranite se zdravo
Jedite puno voća i povrća i pokušajte da izbegavate previše šećera. Rezultirajući pad šećera u krvi može vam izazvati anksioznost. Pokušajte da izbegnete da pijete previše čaja i kafe, jer kofein može povećati nivo anksioznosti.
Izbegavajte alkohol ili pijte umereno
Veoma je uobičajeno da ljudi piju kada su nervozni. Neki ljudi alkohol nazivaju „lažnom hrabrošću“, ali posledice alkohola mogu učiniti da se osećate još više uplašeno ili uznemireno.
Vera/duhovnost
Ako ste religiozni ili duhovni, ovo vam može dati način da se osećate povezanim sa nečim većim od vas samih. Vera može pružiti način da se nosite sa svakodnevnim stresom, a odlasci u crkve i druge verske grupe mogu vas povezati sa ljudima koji će vam biti podrška.
Zakažite razgovor sa psihologom
Psihoterapeuti su obučeni profesionalci koji će znati kako da pristupe vašem problemu. Otvorenim razgovorom ćete zajedničkim snagama doći do rešenja, racionalizovati strah i otkloniti ga – ili makar ublažiti njegov intenzitet.
