Procenjuje se da je depresija jedno od najučestalijih psihičkih oboljenja na svetu. Čak 4% svetske populacije boluje od ove opake bolesti, što bi značilo da je 320.000.000 ljudi u svetu depresivno. Depresija se može javiti samostalno ili kao prateći element drugih zdravstvenih stanja – recimo kancera ili srčanog udara. Gotovo je duplo učestalija kod žena nego kod muškaraca. Odnosi živote i za nju lek nije fizička aktivnost.
U današnjem tekstu razgovaramo o depresiji. Saznaćete šta je depresija, kako se ispoljava, naučićete da je prepoznate i pomognete sebi ili dragim ljudima koji se bore sa ovim problemom.
Šta je depresija?
Depresija je poremećaj raspoloženja koji izaziva konstantni osećaj tuge i gubitak interesovanja za (gotovo) sve oblasti života. Takođe se zove veliki depresivni poremećaj ili klinička depresija.
Ova bolest utiče na to kako se osećate, razmišljate i ponašate i može dovesti do raznih emocionalnih i fizičkih problema. Osoba obolela od depresije može imati problema sa obavljanjem normalnih svakodnevnih aktivnosti, a klinička slika može ići toliko daleko da se javi beznađe – za obolelog život nije vredan življenja.
Depresija je više od običnog napada sumornog raspoloženja. Depresija nije slabost, razmaženost, niti lenjost. Ne možete jednostavno da se “trgnete”, “otmete” ili “nasmejete malo” i neće je izlečiti odlazak na težak fizički rad ili džogiranje.
Depresija je ozbiljna bolest koja često zahteva dugotrajno lečenje, ali to nije razlog da se osećate obeshrabreno. Uz kombinaciju psihoterapije ili odgovarajućih lekova (ponekad i oboje) koje propisuje psihijatar, vrlo brzo se možete osećati bolje.
Kako prepoznati depresiju (simptomi depresije)?
Depresiju kod odraslih osoba (ili kod sebe) ćete prepoznati po nekom od sledećih simptoma, koji traju najveći deo dana, skoro svaki dan:
- Osećaj tuge, suza, praznine ili beznađa
- Izlivi besa, razdražljivost ili frustracija, čak i zbog malih stvari
- Gubitak interesovanja ili zadovoljstva u većini ili svim normalnim aktivnostima, kao što su seks, hobiji ili sport
- Poremećaji spavanja, uključujući nesanicu ili previše spavanja
- Umor i nedostatak energije, pa čak i mali zadaci zahtevaju dodatni napor
- Smanjen apetit i gubitak težine ili povećana žudnja za hranom i povećanje telesne težine
- Anksioznost, uznemirenost ili nemir
- Usporeno razmišljanje, govor ili pokreti tela
- Osećaj bezvrednosti ili krivice, fiksiranje na prošle neuspehe ili samookrivljavanje
- Problemi sa razmišljanjem, koncentracijom, donošenjem odluka i pamćenjem stvari
- Česte ili ponavljajuće misli o smrti, samoubilačke misli, pokušaji samoubistva
- Neobjašnjivi fizički problemi, kao što su bol u leđima ili glavobolja
Za mnoge ljude sa depresijom, simptomi su obično dovoljno jaki da izazovu primetne probleme u svakodnevnim aktivnostima, kao što su posao, škola, društvene aktivnosti ili odnosi sa drugima. Neki ljudi se mogu osećati generalno jadno ili nesrećno, a da zapravo ne znaju zašto.
Simptomi depresije kod dece i tinejdžera
Uobičajeni znaci i simptomi depresije kod dece i tinejdžera su slični onima kod odraslih, ali mogu postojati neke razlike.
- Kod mlađe dece, simptomi depresije mogu uključivati tugu, razdražljivost, privrženost, zabrinutost, bolove, odbijanje da idu u školu ili gubitak na težini.
- Kod tinejdžera, simptomi mogu uključivati tugu, razdražljivost, osećaj negativnosti i bezvrednosti, bes, loš učinak u školi, osećaj neshvaćenosti i izuzetne osetljivosti, korišćenje rekreativnih droga ili alkohola, previše hrane ili previše sna, samopovređivanje, gubitak interesovanja u normalnim aktivnostima i izbegavanje društvenih interakcija.
Simptomi depresije kod starijih osoba
Depresija nije normalan deo starenja i nikada je ne treba shvatati olako. Nažalost, kod starijih osoba depresija često ostaje nedijagnostikovana i nelečena, jer stariji ljudi ne traže pomoć. Simptomi depresije mogu biti različiti ili manje očigledni kod starijih osoba, kao što su:
- Poteškoće sa pamćenjem ili promene ličnosti
- Fizički bolovi ili bol
- Umor, gubitak apetita, problemi sa spavanjem ili gubitak interesovanja za seks – nisu uzrokovani zdravstvenim stanjem ili lekovima
- Često žele da ostanu kod kuće, umesto da izlaze na druženje ili rade nove stvari
- Samoubilačko razmišljanje ili osećanja, posebno kod starijih muškaraca
Zašto se depresija javlja?
Dugi niz godina naučnici istražuju uzroke depresije, ali još uvek se sa sigurnošću ne može reći šta je tačno izaziva. Kao i kod mnogih mentalnih poremećaja, različiti faktori mogu biti uključeni, kao što su:
- Hemija mozga. Neurotransmiteri su prirodne hemikalije u mozgu koje verovatno igraju ulogu u depresiji. Nedavna istraživanja pokazuju da promene u funkciji i efektu ovih neurotransmitera i način na koji oni stupaju u interakciju sa neurokologramima uključenim u održavanje stabilnosti raspoloženja mogu igrati značajnu ulogu u depresiji i njenom lečenju.
- Hormoni. Promene u ravnoteži hormona u telu mogu biti uključene u razvoj depresije. Hormonske promene mogu biti rezultat trudnoće, porođaja i problema sa štitnom žlezdom, menopauze ili brojnih drugih stanja.
- Genetika. Depresija je češća kod ljudi čiji krvni srodnici takođe imaju ovo stanje. Istraživači pokušavaju da pronađu gene koji mogu biti uključeni u izazivanje depresije.
Da li su depresija i tuga isto?
Ne, depresija i tuga nisu isto.
Tuga je normalna reakcija na gubitak, razočarenje, probleme ili druge teške situacije. Osećaj tuge s vremena na vreme je samo još jedan deo spektra osećanja koje proživi svaki čovek. Osećaj tuge relativno brzo nestaje i ne narušava način na koji osoba funkcioniše u svakodnevnom životu.
Iako tužna osoba može reći da se oseća „depresivno“, ako tuga nestane sama od sebe i ne utiče na život u u velikoj meri, verovatno nije u pitanju depresija.
Depresija je mentalna bolest koja utiče na raspoloženje, način na koji se ljudi odnose prema sebi i svim stvarima oko sebe. Depresija se može pojaviti bez razloga i traje dugo. To je mnogo više od tuge ili lošeg raspoloženja.
Ljudi koji doživljavaju depresiju mogu se osećati bezvredno ili beznadežno ili nerazumno krivim. Neki ljudi mogu doživeti depresiju kao bes ili razdražljivost. Teško im je da se koncentrišu ili donose odluke. Većina ljudi gubi interesovanje za stvari u kojima su nekada uživali i mogu se izolovati od drugih. Postoje i fizički znaci depresije, kao što su problemi sa snom, apetitom i energijom i neobjašnjivi bolovi. Neki mogu imati teške misli o smrti ili okončanju života. Neki mogu i pokušati samoubistvo.
Depresija traje duže od dve nedelje, obično ne prolazi sama od sebe i utiče na život obolelog. To je prava bolest koja mora da se leči, kako bi obolelom bilo bolje.
Da li se depresija može izlečiti?
Nažalost, lek koji bi zauvek rešio problem depresije još uvek ne postoji. Depresija se može lečiti, simptomi se mogu odagnati ili se može minimalizovati njihov uticaj na vaš svakodnevni život, ali to ne znači da je bolest izlečena.
Depresija se često javlja u epizodama. Čak i kada su vaši simptomi do te mere olakšani da možete “normalno” da funkcionišete, moglo bi se desiti da primetite dugotrajne promene u vašem raspoloženju i načinu razmišljanja. Osim toga, depresija se često dešava u epizodama, tako da je moguće da će se nekad, kasnije tokom života, depresija javiti ponovo.
Koje su najbolje metode lečenja depresije?
Ako vam psihijatar dijagnostikuje depresiju, najverovatnije će preporučiti jedan ili kombinaciju sledećih tretmana:
Psihoterapija
U većini slučajeva, prvi korak u lečenju depresije uključuje psihoterapiju koju vodi psihijatar ili psihoterapeut. Oblik terapije će takođe odabrati psihijatar, nakon uzimanja istorije bolesti. Postoji više oblika bihevioralne terapije koji se mogu koristiti u lečenju depresije, a koja će biti adekvatna zavisiće od individualnih potreba pojedinca.
Cilj psihoterapije je identifikacija i preoblikovanje beskorisnih i negativnih obrazaca mišljenja, koji posledično utiču na emocije i ponašanje. Obolela osoba uči tehnike, poput kognitivnog restrukturiranja, pozitivnog samogovora, aktivacije ponašanja ili vođenog otkrivanja i ispitivanja.
Takođe, uči veštine koje će joj pomoći da upravlja teškim emocijama, poboljša komunikaciju i učestvuje u društvenim aktivnostima.
Oblik psihoterapije se može menjati ili prilagođavati, u skladu sa potrebama pacijenta.
Terapija lekovima
Većina psihijatara preporučuje kombinovanje lekova i psihoterapije, jer lekovi samostalno ne rešavaju uvek osnovne uzroke ili pokretače koji doprinose simptomima depresije. Lekove za lečenje depresije – antidepresive – propisuje samo i isključivo psihijatar!
Imajte na umu da lekovi nisu nužno doživotna obaveza. Ako vas simptomi sprečavaju da idete na terapiju ili da se brinete o osnovnim svakodnevnim potrebama, lekovi bi mogli da ublaže simptome dovoljno da vam omoguće da isprobate druge tretmane.
Jednom kada pronađete pristup tretmanu koji vam odgovara, možda ćete moći da prestanete da uzimate lekove.
Bitno! Nikada nemojte prestati da uzimate antidepresiv bez uputstva lekara. Nagli prestanak uzimanja leka bez stručne podrške može potencijalno pogoršati vaše simptome.
Ako ne primetite poboljšanje nakon nekoliko nedelja uzimanja propisanog antidepresiva ili ako osetite neželjene neželjene efekte, najbolje je da pitate psihijatra o alternativama.
Kakve su prognoze za depresiju koja se ne leči?
Nelečena klinička depresija je ozbiljan problem, jer povećava šanse za rizično ponašanje kao što je zavisnost od droge ili alkohola. Takođe može pokvariti odnose, izazvati probleme na poslu i otežati prevazilaženje ozbiljnih bolesti.
Ljudi koji su depresivni ne mogu jednostavno da se „saberu“ i da budu izlečeni. Bez odgovarajućeg lečenja, uključujući antidepresive i/ili psihoterapiju, nelečena klinička depresija može trajati nedeljama, mesecima ili godinama. Odgovarajući tretman, međutim, može pomoći većini ljudi sa depresijom.
Nelečena depresija može pokazati negativan uticaj na sve sfere života obolele osobe. Nelečena depresija nažalost nosi i visok rizik od samoubistva. Ovo je najgori, ali veoma stvaran ishod nelečene ili nedovoljno lečene depresije. Svakoga ko izražava samoubilačke misli ili namere treba shvatiti veoma, veoma ozbiljno.
Ukoliko imate suicidalne misli – vi ili neko koga znate – molimo vas, bez oklevanja pozovite Nacionalnu SOS liniju za prevenciju samoubistva – 011/7777-000.
