Razvod braka je crna statistika Srbije. Od ukupnog broja zaključenih brakova, kod nas se razvodom završi čak jedna četvrtina, što je poražavajuća brojka. Koji je razlog učestale stope razvoda na našem podneblju? To je tema o kojoj bi se moglo diskutovati, ali kao primarne razloge parovi izdvajaju različitost karaktera, emotivno distanciranje i finansijske probleme.
Zašto se parovi u Srbiji razvode?
U Srbiji mali procenat parova otpočinje zajednički život pre stupanja u brak, što se pokazalo kao greška. U zapadnim zemljama je broj parova koji žive zajedno pre venčanja znatno veći, ali ni to nije garancija za srećan i dugotrajan brak. Razvode se bračni drugovi nakon 30-40 godina braka, iako stručnjaci i statističari navode da su prelomne prva, peta i sedma godina.
Neusaglašenost karaktera, koja nastaje kao posledica nedovoljnog poznavanja partnera, jedan je od najčešćih razloga za razvod braka. Nepostojanje tolerancije, fleksibilnosti, nevoljnost partnera da se prilagode novonastalim okolnostima, razaraju mnoge brakove. Ako se na to dodaju finansijske poteškoće, računica je jasna. Znakovi da se treba razvesti prilično su jasni, a parovi ih dugo zanemaruju, dok se ne odluče na konačni korak – razvod braka.
Naš narod ima tmurnu izreku, koja se nažalost pokazuje kao tačna – „Gde siromaštvo zakuca na vrata, ljubav izlazi kroz prozor“. Krediti, male ili neredovne plate, visoki troškovi života izazivaju konstantno gloženje i svađe. Najjači samo opstaju.
U svim navedenim okolnostima emotivno distanciranje ljudi je neminovna posledica. A kada se dvoje emotivno distanciraju, lako se u priči nađu treća i/ili četvrta osoba.
Razvod braka je surova realnost mnogim parovima, ali u slučajevima kada je bračni život trajno narušen, civilizovan razvod je bezbolniji nego turbulentan brak.
Ukoliko se bavite idejom o razvodu ili želite da se informišete o proceduri razvoda braka, na pravom ste mestu. Razvod braka može biti sporazumni ili po tužbi jednog od bračnih partnera.
Sporazumni razvod braka
Sporazumni razvod je najbezbolnija varijanta razvoda – kraće traje, finansijski je povoljniji i ne produbljuje razmirice među supružnicima. Prilikom sporazuma o razvodu bračni drugovi se dogovaraju o bitnim pitanjima i postižu dogovor. Ta pitanja su:
- Kome će biti povereno zajedničko dete (deca)?
- Koja će biti visina alimentacije – doprinosa za izdržavanje deteta?
- Na koji način će se održavati lični odnosi deteta sa drugim roditeljem?
- Kako će biti podeljena zajednička imovina?
Sporazum se potom predaje nadležnom Sudu u pismenoj formi. Sporazum o razvodu partneri mogu napisati sami, koristeći obrazac koji mogu pronaći na Internetu, a mogu i angažovati advokata da to učini umesto njih. U sporazumu jasno treba da budu formulisani svi odgovori na gorepostavljena pitanja. Sud može prihvatiti ili odbaciti sporazum o razvodu braka. Sporazum treba da sadrži i visinu alimentacije i regulaciju viđanja deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Sud nakon zaprimljenog i razmotrenog sporazuma razmatra da li će ga usvojiti ili ne.
Par koji se odluči za sporazumni razvod braka plaća samo sudsku taksu za podnošenje zahteva za razvod. Razrešenje braka se može očekivati najdalje u roku od šest meseci.
Razvod braka po tužbi
Kada supružnici ne mogu da postignu dogovor o bitnim pitanjima razvoda – starateljstvu, iznosu alimentacije, podeli imovine – jedno od njih može podneti tužbu za razvod braka. Tužba se podnosi Sudu u mestu gde jedan od partnera ima prebivalište ili u mestu gde je bilo posledenje zajedničko prebivalište.
Ako se odlučite za razvod braka po tužbi, imajte na umu da su troškovi mnogo veći nego u slučaju sporazumnog razvoda. Platićete sudsku taksu za podnošenje zahteva za razvod 2660 dinara, troškove advokata koji će vas zastupati, a razvodi po tužbi često uključuju brojne odlaske na ročišta. Ukoliko ne budete zadovoljni presudom, žalba na presudu će vas koštati oko 33.000 dinara. Procedura razvoda braka po tužbi može se odužiti i trajati godinama, naročito ako par ima zajedničku imovinu.
Razvod po tužbi uključuje posredovanje, mirenje i nagodbu.
Postupak posredovanja (medijacija)
Posredovanje se vrši kada se brak razvodi po tužbi jednog od partnera, a za cilj ima pomirenje supružnika ili usaglašavanje o bitnim pitanjima, kako bi se brak razveo sporazumno. U nekim slučajevima posredovanje nije moguće, a to su sledeći:
- Kada jedno od partnera ne želi da pristane na posredovanje
- Kada je jedno od supružnika nesposobno za rasuđivanje
- Kada je mesto boravka jednog od supružnika nepoznato
- Kada je jedno ili su oboje supružnika u inostranstvu
Postupak mirenja
Cilj mirenja je sprečavanje razvoda braka – pomoć supružnicima da reše bračnu krizu i unaprede odnose. Ako supružnici pristanu na mirenje, biće im dodeljen medijator – to može biti sud, socijalna služba, bračno savetovanje ili bilo koja od institucija koje se bave rešavanjem pitanja braka i porodice. Ako mirenje bude uspešno smatraće se da su partneri odustali od razvoda i tužba će biti povučena. Ako se supružnici ne pomire, sledi postupak nagodbe.
Postupak nagodbe
Nagodbom supružnici treba da se usaglase o pitanjima koja se tiču razvoda i da se razvedu sporazumno, umesto po tužbi. Ako supružnici postignu dogovor o svim pitanjima, smatraće se da je nagodba uspešna i brak će biti razveden sporazumno, a ako se samo delimično dogovore, razvod braka će se nastaviti tužbom.
Poslanica Duška Radovića koja se mladencima čita uoči venčanja poručuje da ne dozvolite da zakon uređuje vaš brak – uredite ga sami na najlepši i najbolji način. Ako ta mogućnost izostane, neka vaš razvod bude dostojanstven kraj bračnog ugovora, umesto parnice koja će trajati unedogled i izbrisati sve lepe uspomene stečene za vreme zajedničkog života.
