Klima uređaj ne treba prvi put uključiti tek kada počnu velike vrućine. Ako je tokom zime mirovao ili se koristio za grejanje, u njemu se mogu nakupiti prašina, vlaga, mikroorganizmi i nečistoće koje utiču na kvalitet vazduha i efikasnost hlađenja. Pravilno čišćenje pre letnje sezone pomaže da uređaj radi tiše, stabilnije i ekonomičnije. Takođe smanjuje rizik od neprijatnih mirisa, curenja vode i slabijeg protoka vazduha.
Šta prvo treba proveriti pre čišćenja klime?
Pre nego što krenete sa čišćenjem klima uređaja, najvažnije je da ga isključite iz struje i sačekate nekoliko minuta. Klima nije običan kućni aparat koji treba brisati dok radi, jer unutrašnja jedinica ima elektronske komponente, ventilator, senzore i delove koji se lako mogu oštetiti ako se čiste nepravilno. Ako niste sigurni kako se prednja maska otvara ili kako se filteri vade, bolje je da ne forsirate plastiku, jer se držači kod starijih uređaja često lako polome. U situacijama kada klima dugo nije servisirana, slabije hladi, oseća se neprijatan miris ili se vidi prljavština dublje u unutrašnjoj jedinici, pomoć stručnjaka možete potražiti na klimaservisbg.rs.
Prvi pregled treba da obuhvati spoljašnje stanje unutrašnje jedinice, filtere, krilca za usmeravanje vazduha, odvod kondenzata i eventualne tragove vlage na zidu. Ako primetite vodu ispod klime, fleke, buđ, neuobičajenu buku ili slab protok vazduha, nemojte se zadržati samo na pranju filtera. Ti simptomi često ukazuju na zapušen odvod, zaprljan izmenjivač, problem sa ventilatorom ili potrebu za detaljnim servisom. Važno je i da proverite spoljašnju jedinicu, naročito ako se nalazi na terasi, fasadi ili mestu gde se skupljaju prašina, lišće i prljavština. Dobar početak čišćenja nije brzinsko brisanje, već procena da li je uređaj u stanju koje dozvoljava osnovno kućno održavanje ili zahteva dublju intervenciju.
Kako pravilno očistiti filtere unutrašnje jedinice?
Filteri su deo klime koji korisnici najčešće mogu sami da očiste, i upravo od njih treba krenuti. Kada otvorite prednju masku unutrašnje jedinice, filtere pažljivo izvadite bez savijanja i naglih pokreta. Na njima se najčešće nalaze prašina, dlake, sitne čestice iz vazduha i masnoća, naročito ako se klima nalazi u dnevnoj sobi, kuhinji ili prostoru gde se često otvaraju prozori. Zaprljani filteri smanjuju protok vazduha, pa klima mora duže da radi da bi rashladila prostor. To znači veću potrošnju struje, slabiji učinak i veće opterećenje uređaja tokom najtoplijih dana.
Filtere možete oprati mlakom vodom, bez agresivnih hemikalija i jakih sredstava za ribanje. Ako su izrazito prašnjavi, prvo ih lagano istresite ili usisajte nastavkom sa mekanom četkom, a zatim isperite. Nije preporučljivo koristiti vrelu vodu, izbeljivače, jake odmašćivače ili abrazivne sunđere, jer mogu oštetiti mrežicu i deformisati filter. Nakon pranja, filtere ostavite da se potpuno osuše na sobnoj temperaturi, bez direktnog izlaganja jakom suncu, grejalici ili fenu. Vlažan filter nikada ne treba vraćati u klimu, jer vlaga može doprineti stvaranju neprijatnih mirisa i razvoju mikroorganizama. Kada su potpuno suvi, vratite ih na mesto i proverite da li pravilno naležu. Ako filteri ne stoje kako treba, klima može raditi bučnije, a protok vazduha može biti neravnomeran.
Šta ne treba čistiti sami kod klima uređaja?
Iako osnovno održavanje filtera možete uraditi sami, postoje delovi klima uređaja koje ne treba čistiti bez iskustva i odgovarajuće opreme. To se pre svega odnosi na izmenjivač toplote, turbinu, kadicu za kondenzat, odvodno crevo, elektroniku i unutrašnje delove spoljašnje jedinice. Na tim mestima se često zadržavaju naslage koje nisu vidljive na prvi pogled, ali mogu značajno uticati na rad uređaja. Najčešća greška je da se klima spolja obriše i operu filteri, a da se pretpostavi da je uređaj potpuno očišćen. U praksi, neprijatan miris, slabije hlađenje i curenje vode najčešće ne dolaze samo od filtera, već od dubljih nečistoća.
Ne bi trebalo da prskate unutrašnjost klime velikom količinom vode, alkoholom, univerzalnim sredstvima za čišćenje ili parfimisanim sprejevima. Takav pristup može napraviti više štete nego koristi, jer tečnost može dospeti do elektronike, senzora ili motora ventilatora. Takođe, mirisna sredstva ne rešavaju uzrok neprijatnog mirisa, već ga samo privremeno prikrivaju. Ako se miris vraća nakon nekoliko dana, to je znak da u uređaju postoji vlaga, prljavština ili biološke naslage koje zahtevaju detaljnije čišćenje. Posebno treba biti oprezan kod skidanja plastičnih delova, lamela i turbina, jer nepravilno vraćanje može izazvati vibracije, buku ili nepravilan protok vazduha. Profesionalni servis koristi namensku opremu i sredstva, a cilj nije samo da klima izgleda čisto, već da se bezbedno očiste delovi kroz koje vazduh zaista prolazi.
Kako proveriti da li klima pravilno hladi nakon čišćenja?
Nakon što očistite filtere i spolja prebrišete unutrašnju jedinicu, nemojte odmah zaključiti da je klima spremna za celu sezonu. Uključite uređaj na režim hlađenja i ostavite ga da radi najmanje petnaest do dvadeset minuta. Obratite pažnju na jačinu izduvavanja, temperaturu vazduha, zvuk rada, miris i eventualno kapanje vode. Klima treba da hladi ravnomerno, bez neprijatnog mirisa, neobičnih vibracija i naglih prekida u radu. Ako vazduh izlazi slabo iako je ventilator podešen na jači režim, moguće je da su prljavština i naslage dublje u unutrašnjoj jedinici, a ne samo na filterima.
Važno je da realno procenite uslove u kojima klima radi. Ako je napolju veoma toplo, prostor je osunčan, prozori nisu dobro zatvoreni ili je uređaj preslab za kvadraturu, klima može raditi duže da bi postigla željenu temperaturu. Međutim, ako je ranije isti prostor hladila bez problema, a sada joj treba mnogo više vremena, to može ukazivati na kvar, zaprljan izmenjivač, problem sa spoljašnjom jedinicom ili nedostatak rashladnog fluida. Ipak, dopuna gasa ne treba da bude automatski odgovor na svaki problem sa hlađenjem. Ako klima gubi gas, potrebno je pronaći uzrok curenja, a ne samo dopuniti sistem i nastaviti dalje. Obratite pažnju i na spoljašnju jedinicu. Ako je zatrpana prašinom, lišćem ili je fizički blokirana, razmena toplote može biti slabija. U tom slučaju uređaj troši više energije, radi pod većim opterećenjem i brže se habaju ključne komponente.
Koliko često treba čistiti i servisirati klimu?
Učestalost čišćenja zavisi od toga koliko često koristite klimu, u kakvom prostoru se nalazi i da li u domaćinstvu imate decu, kućne ljubimce, pušače ili osobe osetljive na prašinu i alergene. U standardnim kućnim uslovima filtere je dobro proveravati jednom mesečno tokom sezone intenzivnog korišćenja, a po potrebi ih i oprati. Ako klima radi svakodnevno, posebno u prostoriji gde ima mnogo prašine ili dlaka kućnih ljubimaca, filteri se mogu zaprljati i brže. Redovno čišćenje filtera je najjednostavniji način da produžite vek uređaja i održite bolji kvalitet vazduha, ali ono ne zamenjuje kompletan servis.
Profesionalni servis se najčešće preporučuje jednom godišnje, najbolje pre početka letnje sezone. Ako klimu koristite i za grejanje tokom zime, servis može biti potreban i češće, jer uređaj praktično radi tokom cele godine. Redovno održavanje pomaže da se na vreme uoče problemi koji kasnije mogu dovesti do skupljih kvarova: zapušen odvod kondenzata, zaprljan izmenjivač, slabiji rad ventilatora, nepravilan pritisak u sistemu ili problemi sa spoljašnjom jedinicom. Najbolje vreme za servis je pre prvog velikog talasa vrućine, jer su tada serviseri dostupniji, a vi izbegavate situaciju da klima zakaže baš kada vam je najpotrebnija. Ako uređaj uključite prvi put tek usred leta i tada primetite da ne hladi, curi ili neprijatno miriše, često ćete duže čekati termin i teže rešiti problem na vreme.
Pravilno čišćenje klime pre letnje sezone počinje proverom uređaja, bezbednim isključivanjem iz struje i pranjem filtera, ali se tu ne završava. Ako klima slabije hladi, curi, buči ili neprijatno miriše, osnovno kućno održavanje nije dovoljno. Redovan servis pre velikih vrućina pomaže da uređaj radi efikasnije, troši manje energije i obezbedi zdraviji vazduh u prostoru.
