Većina odličnih učenika nije rođena sa talentom za učenje. Individualnost igra veliku ulogu u detetovoj spremnosti da uči i sveukupnom raspoloženju kada je reč o školovanju i obrazovanju. Međutim, većina dece, koja su uspešna u školi, je u nekom momentu morala da donese svesnu odluku da će to da postanu. Još je važnije to da svaki učenik, koji poseduje osnovnu sposobnost i koji dobije pravu motivaciju, može da postane dobar učenik.
Kako deca postaju starija na njih se stavlja sve veća odgovornost u pogledu učenja. Očekuje se da redovno izvršavaju svoje domaće zadatke i da redovno savladavaju školsko gradivo. Dok su neka deca prirodno motivisana i radoznala, te žele da nauče što više, druga imaju problem da uopšte otpočnu sa učenjem.
Jedna od najvećih grešaka koje roditelji i učitelji mogu napraviti kada je u pitanju razvoj učenika, jeste ograničavanje učenja na školu. Iako je škola primarni izvor nastave, intelektualni, socijalni i akademski rast treba da se proteže i van zidova škole, ako želite da zaista poboljšate detetovu želju i sposobnost za učenje.
Važno je da roditelji preuzmu aktivnu ulogu i budu sigurni da su deca izvršila svoje zadatke na vreme, ali takođe je važno da ne primoravaju dete na učenje. Postoji velika razlika između forsiranja i motivisanja. Podsticanje deteta da pronađe motivaciju za učenje je pozivan način za izgradnju radnih navika. Prisiljavanje deteta da uči može ga učiniti nezadovoljnim, što će još više otežati način za pronalaženje motivacije.
Šta možete da učinite ako vaše dete nema motivaciju za učenje? Donosimo vam listu saveta koja bi mogla da pomogne da se vaše dete pokrene i počne da izvršava svoje radne zadatke.
Zašto vaše dete ne želi da uči?
Vašem detetu može da fali motivacija za učenje iz niza razloga. Pronalaženje korena problema pomoći će i vama i vašem detetu da razvijete plan za prevazilaženje barijera koje ga sprečavaju da uči ili radi domaće zadatke.
Neki od razloga nedostatka motivacije mogu biti sledeći:
- Loše razumevanje školskog gradiva.
- Školsko gradivo je suviše lako ili suviše teško za dete.
- Školsko gradivo nije prilagođeno detetovom stilu učenja.
- Dete je anskiozno i oseća teskobu vezanu za školu.
- Dete ima nisko samopouzdanje.
- Dete ima probleme sa učenjem usled poremećaja poput disleksije ili disgrafije.
Da li je vaše dete pod stresom?
Ako je vaše dete pod stresom možda će mu biti teško da uči, a vama će biti teško da ga motivišete. Pomozite detetu da ublaži stres tako što ćete provoditi vreme s njim i podstaći ga da razgovara o svojim mislima i osećanjima.
Uverite se da vaše dete ima dovoljno slobodnog vremena za aktivnosti koje će neutralisati stres, kao što su šetnje, druženje s vršnjacima, sport, slušanje muzike i slično.
Postoji li prostor u kojem dete može nesmetano da uči?
Olakšajte detetu vreme za učenje tako što ćete mu pružiti sve uslove koji su mu potrebni. Ako vaše dete ima sve što mu je potrebno, to znači manje otpora i manje izgovora.
- Prostor – obezbedite detetu radni sto i stolicu u dečijoj sobi ili, ako dečija soba ne postoji, neki kutak stana u kojem će moći nesmetano da uči.
- Tišina – postarajte se da za vreme učenja vlada tišina i da nema distrakcija koje će mu odvlačiti pažnju, kao što su tv, mobilni telefon, radio i slično.
- Pre početka učenja zajedno pripremite svu opremu koja će mu biti potrebna: knjige, sveske, olovke, gumice, digitron. Neka sva potrebna oprema bude na dohvat ruke, kako dete ne bi gubilo vreme da je traži i tako prekidalo učenje.
Da li vaše dete zna da organizuje učenje?
Neorganizovanost je tipična za decu mlađeg školskog uzrasta i dovodi do osećaja frustracije i preopterećenosti. Ako nije dobro organizovano dete će imati utisak da ima previše za učenje i da ništa ne stiže, te će više vremena provoditi zabrinuto i smušeno, nego što će zaista učiti.
Budite strpljivi, ali dosledni, u pomaganju detetu da organizuje školski pribor i zadatke. Deca se dobro snalaze kada postoji plan koji treba da prate. Sedite i zajedno napravite plan učenja. Izdvojite prioritetne predmete, za čije je učenje potrebno više vremena. Neka zahtevne predmete (poput matematike, fizike, hemije, istorije) za čije savladavanje treba više vremena, dete uči dok je odmorno, a rad iz likovnog može naslikati na kraju.
Dete obavezno treba da učestvuje u pravljenju plana, jer će to učiniti da se oseća angažovano, te će stoga biti spremnije da se pridržava plana:
- Koje gradivo će prvo da uči?
- U koje vreme će raditi domaće zadatke?
- Koliko vremena je potrebno za izvršenje domaćih zadataka?
- Koliko često treba da pravi pauze i koliko će dugo trajati?
Koliko pauza dete pravi tokom učenja?
Iako za dete može delovati primamljivo da pokuša da sve radne zadatke izvrši odjednom, može se desiti da izgubi koncentraciju i fokus ako ne pravi pauze. Ovo naročito važi za mlađe učenike. Podela vremena za učenje i pravljenje pauza važno je za održavanje uma vašeg deteta svežim i angažovanim. Ohrabrite dete da pravi pauze tokom učenja, ali neka to budu produktivne pauze:
- Neka dete pravi pauzu na svakih 30 minuta učenja
- Pauze mogu trajati između 5 i 10 minuta
- Pauze može da provodi na svežem vazduhu
Da li je dete fizički aktivno?
Redovna fizička aktivnost utiče na dobro stanje celokupnog organizma i smanjuje stres, čineći učenje lakšim procesom. Pobrinite se da vaše dete ima dovoljno fizičke aktivnosti pre učenja ili u pauzama. Čak i brza šetnja tokom pauze u učenju je odličan način da podstaknete cirkulaciju krvi i dotok kiseonika u detetov mozak, a pomoći će prevenciju frustracije i odustajanja od učenja.
Motivišite dete da čita
Neki bi rekli da je čitanje ključ uspeha u životu. To ne možemo sa sigurnošću tvrditi, ali ključ uspeha u učenju svakako jeste. Deca koja razviju ljubav prema čitanju, razviju i ljubav prema učenju, dok se deca koja se bore sa čitanjem jednako bore i sa učenjem.
Čitanje ne samo da deci pomaže da razviju mnogo bogatiji rečnik, već i njihovom mozgu da nauči kako da obrađuje koncepte i formalnu komunikaciju. Učenici koji dobro čitaju imaju bolje sposobnosti učenja svih drugih predmeta, uključujući i prirodne nauke, kao što je matematika.
Podstakite dete da razvije čitalačke veštine, tako što ćete mu vi čitati i ohrabriti njega da čita naglas. Kako bi vaše dete bilo dobar čitalac čitanje treba da doživi kao zabavno. Ako dete čitanje doživi kao dosadno ili frustrirajuće, neće želeti da čita i njegova sposobnost učenja će biti umanjena. Dozvolite deci da sama biraju svoje knjige za čitanje, pomozite im da čitaju i kreirajte aktivnosti (na primer predstava) koje će čitanje učiniti zabavnim.
Dozvoljavate li detetu da bude samostalno?
Kada je reč o učenju, sve što mnoga deca doživljavaju je kontrola, kontrola i još kontrole. Ako se dete oseća veliki pritisak i kontrolu od strane roditelja često se dešava da se u njemu javi otpor i da prestane da uči. Važno je da kao roditelj vodite dete kroz proces učenja, ali jednako je važno da omogućite detetu da ima kontrolu nad sopstvenim iskustvom učenja. Recimo, kada vaše dete vežba kod kuće, dozvolite mu da samo odabere temu o kojoj će pisati ili lekciju koju želi prvu da nauči.
Takođe, preporučujemo da deci dozvolite da sama biraju svoje vannastavne aktivnosti. Što više samostalnosti dozvolite detetu, dete će se osećati odgovornije, stoga će postati angažovanije i motivisanije za učenje.
Da li je dete slobodno da otvoreno i iskreno komunicira sa vama?
Podstaknite dete da izrazi svoje mišljenje o tome kako doživljava i šta očekuje od svog obrazovanja. Stvorite otvorenu atmosferu u kojoj će se dete osećati prijatno da izrazi svoje želje, dopadanja, nesviđanja ili nedoumice. Kada dete deli svoje mišljenje potrudite se da potvrdite njegova osećanja, čak i ako se ne slažete sa onim što kaže. Kada deca osete da njihovo mišljenje nije važno, povući će se iz procesa učenja.
Deca koja su dobri učenici uglavnom znaju da je njihovim roditeljima stalo do njihovog mišljenja i imaju samopouzdanja da otvoreno govore o svojim školskim iskustvima, jer ih niko ne osuđuje, ne ponižava, ne obeshrabruje i ne ignoriše.
Koja su interesovanja vašeg deteta?
Kada dete uči predmet ili oblast koja mu je interesantna, učenje je zabavno i dete će svojevoljno uzeti knjigu kako bi saznalo više.
Ako zaista želite da pomognete detetu da postane dobar učenik, podstaknite ga da istražuje teme i predmete koji ga fasciniraju. Recimo, ako dete voli dinosauruse, pomozite mu da pronađe zanimljivo štivo o dinosaurusima, a zatim ga pitajte da vam imenuje pet omiljenih i da pojasni zašto je izabralo baš njih.
Isti princip važi i kada je reč o predmetima koji su deci dosadni. Recimo, mnoga deca ne vole istoriju i smatraju je suvoparnom i dosadnom. Nađite način da učinite istoriju zanimljivom – zajedno pogledajte film, pročitajte priču vezanu za neki istorijski događaj i slično.
Da li ste znali da postoje različite tehnike učenja?
Ne postoji magična formula za učenje koja će odgovarati svim učenicima podjednako. Svaki učenik ima drugačiju tehniku učenja. Neka deca upražnjavaju jednu tehniku učenja, koja je dominantna, dok druga više vole da uče koristeći kombinaciju tehnika. Bitno je da znate da ne postoji ispravan ili pogrešan način, već da detetu treba da pomognete da upozna sve tehnike i da se koristi onom koja mu najviše odgovara.
Ako forsirate dete da uči metodom koja se ne poklapa sa njegovim stilom, to može dovesti do frustracije, jer će mu usvajanje gradiva biti mnogo teže. Isprobajte različite tehnike kako biste videli šta detetu najviše odgovara
Postoji sedam osnovnih tehnika učenja, a to su:
- Vizuelna
- Slušna
- Verbalna
- Fizička
- Logička
- Socijalna
- Individualna
Na primer, deca koja vizuelno uče najbolje usvajaju gradivo dok gledaju kako stvari funkcionišu. Suprotno tome, deca koja uče slušno najbolje uče slušajući stvari koje im se objašnjavaju. Za malu decu je korisno istražiti i primeniti različite tipove stilova učenja.
Podelite vaš entuzijazam za učenje sa detetom
Entuzijazam zna da bude zarazan, posebno kada je reč o učenju novih stvari. Ako vaše dete vidi da ste vi iskreno zainteresovani i oduševljeni kada naučite nešto novo, verovatno će i ono postati entuzijastičnije oko učenja.
Bilo da se radi o istoriji, geografiji, čitanju, pisanju ili čak o matematici, pomozite detetu da shvati da je učenje put do uzbudljivih novih otkrića. Iskoristite svaku priliku da sa detetom otkrivate nove informacije. Kada dete vidi iskrenu radost i uzbuđenje u vama, počeće i samo da se raduje otkrivanju i novim saznanjima.
Jel bitnije šta je dete naučilo ili ocena?
Umesto da dete s vrata pitate koju je ocenu dobilo na testu, bolje ga pitajte da vas nauči onome što je naučilo danas u školi, iz, recimo, matematike. Fokusirajte se na ono što vaše dete uči, a ne koliko dobro mu to ide, za početak.
Da, ocene jesu važne, ali fokusiranje na detetovo iskustvo učenja će detetu preneti bitne poruke:
- Učenje je važnije od ocene na testu.
- Ocena nije uvek merilo znanja.
- Više brinete za dete nego za rezultate koje pokazuje.
- Fokusirajući se na njegovo iskustvo učenja tog dana pružićete mu priliku da svojim rečima ispriča šta je naučilo i da učvrsti naučeno gradivo.
Da li dete sebi postavlja nerealne ciljeve?
Podstaknite dete da postavi male i ostvarive ciljeve, naročito ako ima poteškoće u učenju. Postavljanje ciljeva će detetu dati jasna uputstva šta treba da uradi, a njegovo samopouzdanje će ojačati kad te ciljeve bude ostvario. Na primer:
- Pročitaj jedno poglavlje lektire.
- Provežbaj pet zadataka iz matematike.
- Nauči lekciju iz istorije.
Prepoznajte i proslavite detetove uspehe
Bez obzira koliko je dostignuće malo, bito je da ga prepoznate i proslavite. Ovo posebno važi za osnovce kojima je potrebna stalna motivacija i pohvala, kako bi bili motivisani za učenje.
Ne predlažemo vam da hvalite decu kada dobiju dvojku, već da pohvalite njihov trud i rad kada postignu cilj koji su sebi postavili.
Izgradite sistem nagrađivanja sa detetom tako da ima čemu da se raduje kada se završi vreme učenja. To je ključ za motivisanje tokom učenja. Nagrade mogu biti jednostavne poput gledanja televizije ili igranja omiljene igrice nakon što završi domaće zadatke. Ako je dete samo uradilo naročito težak zadatak, zaslužuje poslasticu. Dobra ocena na testu je možda prilika da odete zajedno na sladoled ili u bioskop. Dete može da sakuplja „bodove“ nakon svake sesije učenja, a zatim da te bodove koristi za nešto posebno.
Uvek koristite pozitivno potkrepljenje kao svoj alat za motivisanje deteta da uči.
Koje su vrline vašeg deteta?
Fokusiranje na vrline može da bude teško ako vašem detetu učenje nikako ne ide. Bez obzira na to, fokusiranje na njegove sposobnosti je od vitalnog značaja za zdrav emocionalni i akademski razvoj i napredak. To je još jedan oblik pozitivnog potkrepljenja, koji će ga motivisati da nastavi da uči.
Suprotno tome, ako se fokusirate na njegove slabosti, nećete postići ništa drugo bez da ga obeshrabrite, uznemirite i smanjite još više njegovu želju da uči.
Da li je vaše dete dobilo jedinicu iz kontrolnog iz matematike? Pružite mu dodatnu pomoć iz predmeta koji mu ne ide dobro i pohvalite svaki njegov napor da savlada gradivo.
Neka svaki dan bude dan za učenje
Pretvaranje svakog dana u dan za učenje može da zvuči kao previše, ali zaista nije ako to učinite na pravi način. Kad god je moguće podstaknite dete da istražuje svet oko sebe, postavlja pitanja i povezuje saznanja. Pomozite mu da kritički razmišlja i preispituje ono što vidi i doživljava.
Pretvaranje svakog dana u dan za učenje pomoći će vašem detetu da razvije unutrašnju motivaciju za učenje u školi, kod kuće ili gde god da se nalazi.
Da li ste podrška vašem detetu?
Kako školske obaveze ne bi postale noćna mora iskoristite gorenavedene savete, kako biste dete podstakli da razvije dobre radne navike. Iako je za vas kao roditelja važno da dete dobro uči i redovno radi domaće zadatke, važno je da ne prisiljavate dete na to. Umesto toga usredsredite se da vreme za učenje bude pozitivno iskustvo, kako bi vaše dete izgradilo motivaciju i izvršilo svoje školske obaveze na vreme.
