Pokretanje poslovanja u drugoj državi podrazumeva niz pravnih, administrativnih i jezičkih obaveza koje ne treba potceniti.
Hrvatska, kao članica Evropske unije, ima jasno definisane procedure za registraciju preduzeća, koje uključuju obaveznu dostavu dokumentacije na hrvatskom jeziku. Da bi svi dokumenti bili pravno validni i prihvaćeni bez zastoja, neophodno je da budu profesionalno prevedeni, često uz zvaničnu overu.
U poslovnom kontekstu, precizan prevod nije samo forma,on garantuje tačnost informacija i olakšava komunikaciju sa institucijama i partnerima. Pravilna priprema dokumentacije u velikoj meri određuje brzinu i uspešnost ulaska na tržište.
Šta se sve mora prevesti prilikom otvaranja firme?
Otvaranje firme u Hrvatskoj zahteva podnošenje više dokumenata, kako domaćih tako i prevedenih sa stranog jezika. U zavisnosti od pravne forme preduzeća i porekla osnivača, lista obavezne dokumentacije može varirati, ali postoje osnovni obrasci koji su univerzalni za sve koji ulaze u hrvatski poslovni sistem.
Najpre se prevode lični dokumenti osnivača ili zakonskih zastupnika,pasoši, lične karte, izvodi iz matične knjige rođenih. Zatim slede finansijska i poslovna dokumenta: sertifikati o registraciji matične firme (ako je reč o podružnici), izvod iz poslovnog registra, potvrda o nepostojanju poreskog duga i, u nekim slučajevima, akt o osnivanju. Svi dokumenti moraju biti prevedeni na hrvatski jezik i priloženi uz zahtev za upis u sudski registar.
U poslovnoj praksi često je obavezna i izrada statuta, ugovora o osnivanju ili internih akata kompanije,koji moraju biti dostupni na jeziku institucije pred kojom se registracija obavlja. Ovi dokumenti ne samo da se prevode, već često zahtevaju i overu od strane sudskog tumača za hrvatski, kako bi se osigurala njihova pravna punovažnost u upravnom postupku.
Bez pravilnog prevođenja ovih sadržaja, postupak registracije može biti zaustavljen, odložen ili odbijen. Angažovanje stručnog prevodioca sa iskustvom u komercijalnoj i pravnoj dokumentaciji smanjuje rizik od grešaka i ubrzava proceduru. Kvalitetan prevod u ovom kontekstu ne samo da štiti interese osnivača, već i omogućava nesmetano usklađivanje sa zakonima i propisima Republike Hrvatske.
Kada je neophodan sudski tumač za hrvatski za poslovne prevode?
U poslovnim transakcijama koje uključuju pravne obaveze, finansijske podatke ili kontakt sa institucijama Republike Hrvatske, prevod koji nije potpisao i overio ovlašćeni sudski tumač može biti neprihvaćen. Sudski tumač za hrvatski jezik angažuje se u situacijama kada dokument mora imati pravnu validnost pred institucijama, sudovima ili državnim organima.
Najčešći slučajevi u kojima je njegovo prisustvo obavezan uključuju:
- prevođenje osnivačkih akata firme,
- ugovora o saradnji, zakupu, distribuciji ili radu,
- sertifikata, licenci i potvrda koje se podnose u regulatornim procedurama,
- finansijskih izveštaja koji se koriste za poreske prijave, kreditne aplikacije ili investicione procene.
Bez overenog prevoda, dokument može biti proglašen nevažećim u upravnom ili pravnom postupku. Sudski tumač garantuje da je prevod veran originalu i da nije došlo do sadržinskog odstupanja, što institucijama daje osnov da sa poverenjem prihvate prevedene dokumente.
Osim toga, u postupcima međunarodne saradnje, sudski overeni prevodi dodatno olakšavaju komunikaciju sa partnerima, jer predstavljaju formalnu potvrdu tačnosti sadržaja. Na taj način se smanjuju nesporazumi i povećava pravna sigurnost svih strana u poslovnom odnosu.
Da li se prevod mora dodatno overavati u Srbiji ili Hrvatskoj?
Potrebna vrsta overe zavisi od toga gde će dokument biti upotrebljen i da li se koristi za administrativne, pravne ili poslovne potrebe. Kada se dokument izdaje u Srbiji i prevodi na hrvatski jezik radi upotrebe u Hrvatskoj, važno je znati da u većini slučajeva nije dovoljan samo prevod,već je potrebna i dodatna validacija u vidu overe.
Ukoliko se dokument koristi u zvaničnim procedurama u Hrvatskoj, institucije često zahtevaju:
- overu sudskog tumača za hrvatski, čime se potvrđuje tačnost i istovetnost prevoda,
- apostil (hašku overu) ukoliko se dokument šalje iz Srbije, jer Hrvatska priznaje dokumente iz Srbije samo ako su prethodno apostilirani u skladu sa međunarodnim propisima,
- overu od strane notara ili matičnih ureda, u zavisnosti od prirode dokumenta i njegovog izvornog oblika.
U slučaju da se dokument koristi u Srbiji, a dolazi iz Hrvatske, često je dovoljno da bude preveden na srpski jezik i overen od strane sudskog tumača u Srbiji, uz prethodnu proveru da li hrvatski original već nosi odgovarajuću overu izdatu od nadležnog tela.
Dodatna overa se, dakle, primenjuje u zavisnosti od:
- zemlje izdavanja i zemlje korišćenja dokumenta,
- vrste dokumenta (lični, poslovni, pravni),
- zahteva konkretne institucije kojoj se dokument podnosi.
Pravilna provera ovih faktora pre samog prevoda štedi vreme, smanjuje rizik od neprihvatanja i omogućava nesmetano obavljanje planiranih poslovnih aktivnosti. Ako je svrha dokumenta institucionalna, preporučuje se konsultacija sa pravnim savetnikom ili prevodilačkom agencijom pre pokretanja procesa.
