Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je stanje koje utiče na nivo hormona žene.
Žene sa ovim sindromom proizvode više od normalne količine muških hormona. Ova neravnoteža hormona dovodi do toga da njihovo telo preskače menstruaciju i otežava im trudnoću.
Sindrom policističnih jajnika takođe uzrokuje rast malja na licu i telu i ćelavost, a može doprineti i dugoročnim zdravstvenim problemima poput dijabetesa i bolesti srca.
Kontracepcijske pilule i lekovi za dijabetes (koji se bore protiv rezistencije na insulin, simptoma sindroma policističnih jajnika) mogu pomoći u popravljanju hormonske neravnoteže i poboljšanju simptoma.
Šta je sindrom policističnih jajnika?
Sindrom policističnih jajnika je problem sa hormonima koji pogađa žene, uglavnom kada dostignu polnu zrelost, pa sve do menopauze (od 15 do 44 godine). Između 2,2 i 26,7 posto žena u ovoj starosnoj grupi ima sindrom policističnih jajnika.
Mnoge žene imaju sindrom policističnih jajnika, ali nisu toga svesne. U jednoj studiji, 70 procenata žena koje imaju sindrom policističnih jajnika nisu imale postavljenu dijagnozu ovog problema.
Sindrom policističnih jajnika utiče na jajnike žene, reproduktivne organe koji proizvode estrogen i progesteron – hormone koji regulišu menstrualni ciklus. Jajnici takođe proizvode malu količinu muških hormona zvanih androgeni.
Jajnici oslobađaju jajašca koja će oploditi muška sperma. Oslobađanje jajašca svakog meseca naziva se ovulacija.
Folikle-stimulišući hormon (FSH) i luteinizujući hormon (LH), koji se proizvode u hipofizi, kontrolišu ovulaciju.
FSH stimuliše jajnik da proizvede folikul – vrećicu koja sadrži jajašce – a zatim LH pokreće jajnik da oslobodi zrelo jaje.
Sindrom policističnih jajnika je „sindrom“ ili grupa simptoma koji utiče na jajnike i ovulaciju. Njegove tri glavne karakteristike su:
- Ciste u jajnicima
- Visok nivo muških hormona
- Neredovni ili preskočeni menstrualni ciklusi
Kod ovog stanja mnogo malih vrećica punjenih tečnošću raste unutar jajnika. Reč „policistični“ znači „sa brojnim cistama“.
Ove vrećice su zapravo folikuli, od kojih svaka sadrži nezrelo jaje. Jajašca nikad sazrevaju da izazovu ovulaciju. Nedostatak ovulacije menja nivoe estrogena, progesterona, FSH i LH. Nivoi progesterona su niži nego obično, dok su nivoi androgena viši nego obično.
Dodatni muški hormoni remete menstrualni ciklus, tako da žene sa sindromom policističnih jajnika imaju manje menstruacija nego žene koje ne boluju od ovog sindroma.
Sindrom policističnih jajnika nije novo stanje. Italijanski lekar Antonio Vallisneri prvi put je opisao njegove simptome 1721. godine.
Sindrom policističnih jajnika (PCOS) pogađa skoro 27 procenata žena tokom njihovih reproduktivnih godina. Uključuje ciste u jajnicima, visok nivo muških hormona i neredovne menstruacije.
Šta uzrokuje sindrom policističnih jajnika?
Lekari ne znaju tačno šta uzrokuje sindrom policističnih jajnika. Oni veruju da visok nivo muških hormona sprečava jajnike da normalno proizvode hormone i jajašca.
Geni, rezistencija na insulin i upale povezani su sa viškom proizvodnje androgena.
Geni
Studije pokazuju da sindrom policističnih jajnika postoji u porodicama kao nasledna bolest.
Verovatno je da mnogi geni – a ne samo jedan – doprinose stanju.
Insulinska rezistencija
Do 70 procenata žena sa sindromom policističnih jajnika ima insulinsku rezistenciju, što znači da njihove ćelije ne mogu pravilno da koriste insulin.
Insulin je hormon koji pankreas proizvodi da bi pomogao telu da koristi šećer iz hrane za proizvodnju energije.
Kada ćelije ne mogu pravilno da koriste insulin, telesna potreba za insulinom se povećava. Pankreas stvara više insulina da bi ga nadoknadio. Dodatni insulin pokreće jajnike da proizvode više muških hormona.
Gojaznost je glavni uzrok insulinske rezistencije. I gojaznost i rezistencija na insulin mogu povećati rizik od dijabetesa tipa 2.
Upale
Žene sa sindromom policističnih jajnika često imaju povećani nivo upale u telu. Prekomerna težina takođe može doprineti upali. Studije su povezale višak upale sa višim nivoima androgena.
Lekari ne znaju tačno šta uzrokuje sindrom policističnih jajnika. Oni veruju da ovo oboljenje potiče od faktora kao što su geni, rezistencija na insulin i veći nivo upalnih procesa u telu.
Uobičajeni simptomi sindroma policističnih jajnika
Neke žene simptome počinju da primećuju otprilike u vreme prve menstruacije. Druge otkrivaju da imaju sindrom policističnih jajnika tek nakon što su se udebljale ili imale problema sa ostajanjem u drugom stanju.
Najčešći simptomi sindroma policističnih jajnika su:
- Neredovne menstruacije. Nedostatak ovulacije sprečava opadanje sluznice materice svakog meseca. Neke žene sa sindromom policističnih jajnika dobiju manje od osam menstruacija godišnje ili ih uopšte nemaju.
- Jako krvarenje. Sluznica materice se nakuplja tokom dužeg vremenskog perioda, tako da menstruacije koje dobijete mogu biti teže od uobičajenih.
- Maljavost po licu i telu. Više od 70% žena sa ovim stanjem rastu dlake na licu i telu – uključujući leđa, stomak i grudi. Prekomerni rast malja naziva se hirzutizam.
- Bubuljice. Muški hormoni mogu kožu učiniti masnijom nego što je uobičajeno i prouzrokovati izbijanje bubuljica na područjima poput lica, grudi i gornjeg dela leđa.
- Dobijanje na težini. Do 80% žena sa sindromom policističnih jajnika ima prekomernu težinu ili gojaznost.
- Ćelavost muškog uzorka. Kosa na vlasištu postaje sve tanja i može opadati.
- Tamnjenje kože. Tamne mrlje mogu se stvoriti u naborima tela poput onih na vratu, u preponama i ispod dojki.
- Glavobolja. Promene hormona mogu kod nekih žena izazvati glavobolju.
Sindrom policističnih jajnika može poremetiti menstrualni ciklus, što dovodi do manjeg broja menstruacija. Akne, pojačana maljavost, debljanje i pigmentisane mrlje na koži su drugi simptomi ovog stanja.
Kako sindrom policističnih jajnika utiče na vaše telo?
Ako imate više od normalnog nivoa androgena to može uticati na vašu plodnost i druge aspekte vašeg zdravlja.
Neplodnost
Da biste zatrudneli, morate da imate ovulaciju. Žene koje ne ovuliraju redovno ne puštaju toliko jajnih ćelija koje bi bile oplođene. Sindrom policističnih jajnika je jedan od vodećih uzroka neplodnosti žena.
Metabolički sindrom
Do 80% žena sa sindromom policističnih jajnika ima prekomernu težinu ili gojaznost. I gojaznost i sindrom policističnih jajnika povećavaju rizik od:
- Visok šećer u krvi
- Visok krvni pritisak
- Nizak HDL „dobar“ holesterol
- Visok LDL „loš“ holesterol
Ovi faktori se zajedno nazivaju metabolički sindrom i povećavaju rizik za:
- Bolesti srca
- Dijabetes
- Moždani i srčani udar
- Apneja tokom spavanja
Apneja je stanje koje uzrokuje ponovljene pauze u disanju tokom noći, koje prekidaju san. Apneja u snu češća je kod žena sa prekomernom težinom – naročito ako imaju i sindrom policističnih jajnika. Rizik za apneju tokom spavanja je 5 do 10 puta veći kod žena koje imaju i gojaznost i sindrom policističnih jajnika nego kod onih bez ovog stanja.
Kancer endometrijuma
Tokom ovulacije, sluznica materice se osipa. Ako ne ovulirate svakog meseca, obloga se može nakupiti. Zadebljana sluznica materice može povećati rizik od karcinoma endometrijuma.
Depresija
I hormonalne promene i simptomi poput neželjenog rasta malja mogu negativno uticati na vaše emocije. Mnogi sa sindromom policističnih jajnika na kraju doživljavaju depresiju i teskobu.
Neravnoteža hormona može na mnogo načina uticati na zdravlje žene. Sindrom policističnih jajnika može povećati rizik od neplodnosti, metaboličkog sindroma, apneje u snu, karcinoma endometrijuma i depresije.
Kako se dijagnostikuje sindrom policističnih jajnika?
Lekari obično dijagnostikuju sindrom policističnih jajnika kod žena koje imaju najmanje dva od ova tri simptoma:
- Visok nivo androgena
- Neredovni menstrualni ciklusi
- Ciste u jajnicima
Vaš lekar takođe treba da pita da li ste imali simptome poput akni, rasta dlaka na licu i telu i povećanja telesne težine.
Pregled karlice može pokazati bilo kakve probleme sa jajnicima ili drugim delovima reproduktivnog trakta. Tokom ovog testa, lekar vam uvlači prste u rukavicama u vaginu i proverava ima li izraslina na jajnicima ili materici.
Testovi krvi proveravaju da li je nivo muških hormona viši od normalnog.
Možda ćete takođe imati krvne testove za proveru nivoa holesterola, insulina i triglicerida kako biste procenili rizik od srodnih stanja poput bolesti srca i dijabetesa.
Ultrazvuk koristi zvučne talase za traženje abnormalnih folikula i drugih problema sa jajnicima i matericom.
Lekari dijagnostikuju sindrom policističnih jajnika ako žene imaju najmanje dva od tri glavna simptoma – visok nivo androgena, neredovne menstruacije i ciste u jajnicima. Pregled karlice, testovi krvi i ultrazvuk mogu potvrditi dijagnozu.
Trudnoća i sindrom policističnih jajnika
Sindrom policističnih jajnika prekida normalan menstrualni ciklus i otežava trudnoću. Između 70 i 80 procenata žena sa sindromom policističnih jajnika ima problema sa plodnošću.
Ovo stanje takođe može povećati rizik od komplikacija u trudnoći.
Žene sa ovim sindromom imaju dvostruko veću verovatnoću od žena bez ovog oboljenja da rode bebu pre vremena. Takođe su u većem riziku od pobačaja, visokog krvnog pritiska i gestacijskog dijabetesa.
Međutim, žene sa sindromom policističnih jajnika mogu zatrudneti koristeći tretmane za plodnost koji poboljšavaju ovulaciju. Gubitak kilograma i smanjenje nivoa šećera u krvi mogu poboljšati šanse za zdravu trudnoću.
Sindrom policističnih jajnika može otežati trudnoću i povećati rizik od komplikacija u trudnoći i pobačaja. Gubitak kilograma i drugi tretmani mogu poboljšati šanse za zdravu trudnoću.
Saveti o ishrani i načinu života za lečenje sindroma policističnih jajnika
Lečenje sindroma policističnih jajnika obično započinje promenama načina života poput gubitka kilograma, dijete i vežbanja.
Gubitak samo 5 do 10% telesne težine može vam pomoći u regulisanju menstrualnog ciklusa i poboljšanju simptoma sindroma policističnih jajnika. Gubitak kilograma takođe može:
- Poboljšati nivo holesterola
- Sniziti nivo insulina
- Smanjiti rizik od bolesti srca i dijabetesa
Svaka dijeta koja vam pomaže da smršate može da pomogne vašem stanju. Međutim, neke dijete mogu imati prednosti u odnosu na druge.
Studije u kojima se upoređuje dijeta za sindrom policističnih jajnika otkrile su da su dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata efikasne i za mršavljenje i za smanjenje nivoa insulina.
Dijeta sa niskim glikemijskim indeksom (niski GI) koja uzima najviše ugljenih hidrata iz voća, povrća i integralnih žitarica pomaže u regulisanju menstrualnog ciklusa bolje od uobičajenih dijeta za mršavljenje.
Nekoliko studija je otkrilo da 30 minuta vežbanja umerenog intenziteta najmanje 3 dana u nedelji može pomoći ženama sa sindromom policističnih jajnika da smršaju. Gubitak kilograma vežbanjem takođe poboljšava ovulaciju i nivo insulina.
Vežbanje je još korisnije u kombinaciji sa zdravom ishranom. Dijeta plus vežbanje pomaže vam da izgubite više kilograma nego bilo koja intervencija sama po sebi, a smanjuje rizik od dijabetesa i srčanih bolesti.
Lečenje sindroma policističnih jajnika započinje promenama načina života poput ishrane i vežbanja. Gubitak samo 5 do 10% telesne težine ako imate prekomernu težinu može vam pomoći da umanjite simptome.
Uobičajeni medicinski tretmani za sindrom policističnih jajnika
Kontracepcijske pilule i drugi lekovi mogu pomoći u regulisanju menstrualnog ciklusa i lečenju simptoma sindroma policističnih jajnika kao što su rast malja i akne.
Kontracepcija
Svakodnevno uzimanje progestina može:
- Vratiti normalnu ravnotežu hormona
- Regulisati ovulaciju
- Ublažiti simptome poput prekomernog rasta malja
- Zaštititi od karcinoma endometrijuma
Ovi hormoni dolaze u obliku tableta, flastera ili vaginalnog prstena.
Metformin
Metformin (Glucophage) je lek koji se koristi za lečenje dijabetesa tipa 2. Takođe leči sindrom policističnih jajnika poboljšavajući nivo insulina.
Jedna studija otkrila je da uzimanje metformina tokom promena u ishrani i vežbanju poboljšava gubitak kilograma, smanjuje šećer u krvi i obnavlja normalan menstrualni ciklus bolje od promena samo u ishrani i vežbanju.
Naravno, ove lekove možete uzimati samo na preporuku vašeg lekara.
Clomiphene
Klomifen (Clomid) je lek za plodnost koji može pomoći ženama sa sindromom policističnih jajnika da zatrudne.
Važno je napomenuti da, dok razgovarate o planiranju porodice, imajte na umu da klomifen povećava šanse za blizance.
Lekovi za uklanjanje maljavosti
Nekoliko tretmana može vam pomoći da se rešite neželjene maljavosti ili zaustavite njen rast.
Lasersko uklanjanje dlaka i elektroliza mogu vas osloboditi neželjenih dlaka na licu i telu.
Hirurgija
Operacija može biti opcija za poboljšanje plodnosti ako drugi tretmani ne funkcionišu. Bušenje jajnika je postupak kojim se laserom ili tankom zagrejanom iglom prave male rupe na jajniku kako bi se obnovila normalna ovulacija.
Pilule za kontracepciju i lek za dijabetes metformin mogu vam pomoći da vratite normalan menstrualni ciklus. Klomifen i hirurgija poboljšavaju plodnost kod žena sa sindromom policističnih jajnika. Lekovi za uklanjanje dlaka mogu pomoći ženama da uklone neželjenu maljavost.
Kada treba otići kod lekara?
Posetite svog doktora ako:
- Imate neredovne menstruacije i niste trudni.
- Imate simptome sindroma, poput rasta dlaka na licu i telu.
- Pokušavate da zatrudnite više od 12 meseci, ali niste uspeli.
- Imate simptome dijabetesa, poput prekomerne žeđi ili gladi, zamagljenog vida ili neobjašnjivog gubitka kilograma.
Ako su vam menstruacije već neredovne ili odsutne, a vi pokušavate da zatrudnite, nemojte čekati 12 meseci da biste se obratili specijalistu koji će vas pregledati.
Takođe imajte na umu da ako ne želite da zatrudnite, neredovni ili menstruacije koje izostaju same po sebi nisu kontrola rađanja.
Čak i pod ovim uslovima i dalje je moguće zatrudneti. U ovom slučaju je najbolje koristiti kontracepciju, čak i ako imate sindrom policističnih jajnika.
Ako imatesindrom policističnih jajnika, planirajte redovne posete lekaru primarne zdravstvene zaštite. Biće vam potrebni redovni testovi za proveru dijabetesa, visokog krvnog pritiska i drugih mogućih komplikacija.
Posetite svog doktora ako je vaše telo preskočilo menstruaciju ili ako imate druge simptome sindroma policističnih jajnika poput rasta dlake na licu ili telu. Takođe posetite lekara ako pokušavate da zatrudnite 12 meseci ili više bez uspeha.
Završna reč
Sindrom policističnih jajnika može poremetiti ženski menstrualni ciklus i otežati trudnoću. Visok nivo muških hormona dovodi i do neželjenih simptoma poput rasta dlaka na licu i telu.
Intervencije u životnom stilu su prvi tretmani koje lekari preporučuju za sindrom policističnih jajnika i često deluju dobro.
Gubitak kilograma može da leči simptome sindroma policističnih jajnika i poboljša šanse za zatrudnenje. Dijeta i aerobno vežbanje su dva efikasna načina za mršavljenje.
Lekovi su opcija ako promene načina života ne funkcionišu. Kontracepcijske pilule i metformin mogu vratiti normalnije menstrualne cikluse i ublažiti simptome sindroma policističnih jajnika.
