Opsesivno kompulsivni poremećaj (OKP) je hronično stanje mentalnog zdravlja koje karakterišu opsesije koje dovode do kompulsivnog ponašanja.
Ljudi često proveravaju da li su zaključali ulazna vrata ili uvek nose svoje srećne čarape u danima kada očekuju da se desi nešto važno – to su jednostavni rituali ili navike zbog kojih se osećaju sigurnije.
OKD nadilazi dvostruku proveru nečega ili uvežbavanje rituala na dan koji vam je bitan. Neko kome je dijagnostifikovan opsesivno kompulsivni poremećaj oseća se primoranim da ponavlja određene rituale, čak i ako to ne želi – pa čak i ako im to nepotrebno komplikuje život.
Šta je opsesivno kompulsivni poremećaj?
Opsesivno kompulsivni poremećaj (OKP) karakterišu ponavljajuće, neželjene misli (opsesije) i iracionalni, prekomerni nagoni da se učine određene radnje (kompulsije).
Iako ljudi sa OKP-om možda znaju da njihove misli i ponašanje nemaju logičan smisao, često ih ne mogu zaustaviti.
Simptomi OKP-a
Opsesivne misli ili kompulzivno ponašanje povezano s OKP -om generalno traju više od sat vremena svaki dan i ometaju svakodnevni život.
Opsesije
To su uznemirujuće misli ili impulsi koji se ponavljaju.
Ljudi sa OKP-om mogu pokušati da ih ignorišu ili suzbiju, ali se mogu plašiti da su njihove misli na neki način istinite.
Anksioznost povezana sa potiskivanjem takođe može postati prevelika da bi se izdržala, zbog čega se uključuju u kompulzivno ponašanje kako bi smanjili svoju anksioznost.
Kompulsije
To su radnje koje se ponavljaju i privremeno oslobađaju od stresa i anksioznosti izazvane opsesijom. Često ljudi sa prisilom veruju da će ovi rituali sprečiti da se dogodi nešto loše.
Lečenje OKP-a
Tipičan plan lečenja OKP-a obično će uključivati i psihoterapiju i lekove. Kombinovanje oba tretmana obično je najefikasnije.
Lekovi
Antidepresivi se propisuju kako bi se umanjili simptomi OKP-a.
Selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) je antidepresiv koji se koristi za smanjenje opsesivnog ponašanja i kompulsije.
Terapija
Terapija razgovora sa stručnjakom za mentalno zdravlje može vam pomoći da dobijete alate koji omogućavaju promene u razmišljanju i obrascima ponašanja.
Kognitivna bihevioralna terapija (CBT) i terapija izlaganjem i odgovorima su vrste terapije razgovorom koje su efikasne za mnoge ljude.
Prevencija izloženosti i odgovora (ERP) ima za cilj da omogući osobi sa OKP-om da se nosi sa anksioznošću povezanom sa opsesivnim mislima na druge načine, umesto da se uključuje u kompulzivno ponašanje.
Šta uzrokuje OKP?
Tačan uzrok OKP-a nije poznat, ali istraživači veruju da određena područja mozga možda ne reaguju normalno na serotonin, hemikaliju koju neke nervne ćelije koriste za međusobnu komunikaciju.
Smatra se da i genetika doprinosi OKP-u. Ako vi, vaš roditelj ili brat ili sestra imate OKP, postoji oko 25 posto šanse da ga ima drugi član uže porodice.
Vrste OKP
Postoji nekoliko različitih vrsta opsesija i kompulsija. Najpoznatiji su:
- Opsesije koje uključuju strah od kontaminacije (klice, bakterije, virusi) sa srodnim kompulsijama čišćenja i pranja
- Opsesije povezane sa simetrijom ili perfekcionizmom sa srodnim kompulsijama naručivanja ili prepravljanja
Druge opsesije uključuju:
- Nametljive i neželjene seksualne misli
- Strah od povređivanja sebe ili nekoga drugog
- Strah od impulsivnog ponašanja (poput izgovaranja psovke tokom trenutka tišine). One uključuju kompulsije poput provere, brojanja, molitve i ponavljanja, a takođe mogu uključivati i izbegavanje (različito od kompulsije) poput izbegavanja oštrih predmeta.
OKP kod dece
Opsesivno kompulsivni poremećaj se obično razvija kod dece unutar dva starosna doba: srednjeg detinjstva (8–12 godina) i između kasne adolescencije i novonastale odrasle dobi (18–25 godina).
Devojčice imaju tendenciju da razviju OKP u starijoj dobi od dečaka. Iako postoji veća stopa OKP-a kod dečaka nego kod devojčica tokom detinjstva, postoje jednake stope OKP-a među odraslim muškarcima i ženama.
OKPL ili OKP?
Iako su imena slična, opsesivno kompulsivni poremećaj ličnosti (OKPL) i OKP su veoma različita stanja.
OKP obično uključuje opsesije koje prati kompulsivno ponašanje. OKPL koji se još naziva anankastični poremećaj ličnosti opisuje skup osobina ličnosti koje često mogu ometati ljudske odnose.
OKPL karakteriše ekstremna potreba za urednošću, savršenstvom i kontrolom, uključujući i unutar međuljudskih odnosa, dok je OKP obično ograničen na skup opsesivnih misli i srodnih prinuda.
Ljudi [koji imaju] OKP češće će tražiti pomoć jer su generalno uznemireni ili uznemireni simptomima. Ljudi sa OKPL-om možda ne vide svoju karakterološku ukočenost i potrebu za savršenstvom kao problematične, uprkos njihovim razornim efektima na njihove odnose i blagostanje.
Kako se postavlja dijagnoza OKP-a?
OKP dijagnostikuje stručnjak za mentalno zdravlje koristeći polustrukturirani proces intervjua.
Jedan od najčešće korišćenih instrumenata je Iale-Brovn opsesivno-kompulzivna skala (I-BOCS), koja procenjuje niz najčešćih opsesija i kompulzija, kao i stepen do kojeg simptomi OKP-a izazivaju uznemirenost osobe i ometaju njihovo funkcionisanje.
Faktori rizika za OKP
Genetika igra ulogu u OKP-u, pa je verovatnije da će se razviti kod pojedinca ako krvni srodnik ima dijagnozu OKP-a.
Simptomi se često pogoršavaju stresom, bilo da su uzrokovani problemima u školi, poslu, odnosima ili događajima koji menjaju život.
Takođe, OKP se često javlja sa drugim stanjima, uključujući:
- Poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD)
- Tourettov sindrom
- Veliki depresivni poremećaj
- Socijalna fobija
- Poremećaji u ishrani
