Ugovorom o doživotnom izdržavanju jedna strana se obavezuje da drugoj strani tokom života obezbedi negu, brigu i podršku, a zauzvrat stiče pravo da nakon njene smrti postane vlasnik određene imovine ili prava. Da bi bio punovažan, ovaj ugovor mora da bude sastavljen u zakonom propisanoj formi i overen kod javnog beležnika.
Njegova suština je pružanje sigurnosti starijim osobama kroz obezbeđivanje pomoći za života i garancija da će o njima neko voditi računa. Zbog toga se često koristi u situacijama kada ne postoji porodična podrška ili je ona ograničena.
U nastavku je objašnjeno kako se ovaj sklapa, šta mora da sadrži i koje pravne posledice proizvodi za obe strane.
Šta obuhvata ugovor o doživotnom izdržavanju?
Starije osobe koje više ne mogu samostalno da se staraju o sebi, a nemaju blisku porodičnu podršku ili žele pravnu sigurnost, često odlučuju da zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju kojim se obavezuje briga u zamenu za imovinu.
Obaveze davaoca izdržavanja obično uključuju sve što je potrebno za svakodnevni život: hranu, higijenu, nabavku lekova, medicinsku pomoć i podršku pri kretanju. U mnogim slučajevima ugovara se i zajedničko stanovanje, kako bi se omogućila stalna briga i neposredan kontakt između ugovornih strana.
Ako ugovor ne navodi tačno svaku obavezu, primenjuju se opšta pravila iz Zakona o obligacionim odnosima. Pri tom, obim preuzetih dužnosti mora biti razuman — ugovor ne sme da dovede davaoca izdržavanja u situaciju da nosi nesrazmerno veliko opterećenje, naročito kada primaocu treba stalna i zahtevna nega.
Šta razlikuje ugovor o doživotnom izdržavanju od drugih ugovora?
Za razliku od kupoprodajnog ugovora, ugovor o doživotnom izdržavanju pripada grupi pravnih poslova čije se dejstvo u potpunosti ostvaruje tek nakon smrti primaoca izdržavanja. Dakle, iako obaveza brige i pomoći nastupa odmah po potpisivanju, pravo davaoca izdržavanja na imovinu stiče se tek nakon smrti korisnika.
Ovakav odnos zahteva veliko međusobno poverenje, jer se najčešće zaključuje između osoba koje su već u bliskom odnosu: članova porodice, prijatelja ili dugogodišnjih poznanika.
Važna pravna razlika u odnosu na druge ugovore o prenosu imovine jeste što imovina stečena ovim putem ne ulazi u zaostavštinu i ne postaje predmet nasleđivanja. Time se izuzima iz obračuna naslednih delova i nužnih ili zakonskih naslednih prava.
Kako se deli odgovornost kada više osoba učestvuje u izdržavanju
Ugovor o doživotnom izdržavanju može obuhvatiti više strana, bilo da se radi o osobama koje pružaju izdržavanje ili o onima koje ga primaju. Takvi slučajevi su česti kada članovi porodice zajednički preuzimaju brigu o starijem srodniku ili kada supružnici zajedno ustupaju imovinu zauzvrat za negu i podršku.
Kada više davaoca izdržavanja potpiše isti ugovor, njihova obaveza se smatra zajedničkom, osim ako dokumentom nije drugačije određeno. To znači da primalac izdržavanja može da zahteva ispunjenje čitave obaveze od bilo koga od njih pojedinačno.
U situaciji kada ugovor uključuje više primalaca, svako od njih ima pravo na jasno definisan deo pomoći i podrške, u skladu sa tačno navedenim obavezama u ugovoru.
Zašto ugovor o doživotnom izdržavanju mora da bude pravilno sastavljen
Ovaj tip ugovora podleže strogo propisanoj formi i ne može da se zaključi bez prisustva javnog beležnika. Svi delovi dokumenta moraju biti jasno napisani i usklađeni sa zakonom, jer u suprotnom ugovor nema pravno dejstvo.
Pre overe preporučljivo je da se izradi nacrt uz pomoć advokata koji se bavi naslednopravnim pitanjima, kako bi se sprečile kasnije dileme i sporovi između naslednika.
Jedna od najvažnijih napomena koju notar mora da iznese učesnicima je da se imovina obuhvaćena ugovorom, najčešće stan, kuća ili zemljište, po smrti korisnika izdržavanja ne smatra delom njegove zaostavštine. To znači da zakonski naslednici ne mogu potraživati tu imovinu na osnovu prava na nužni deo.
Ova činjenica se unosi u posebnu klauzulu koju notar obavezno uključuje u ugovor. Ukoliko neki od zakonom propisanih elemenata izostane, ugovor se smatra nevažećim i ne proizvodi nikakve pravne posledice.
Na šta obratiti pažnju prilikom sklapanja ugovora o doživotnom izdržavanju
Osnova ovog ugovora je razmena. Posebnost ugovora leži u tome što ne može unapred da se zna koliko će izdržavanje trajati ni koliki će biti njegov stvarni obim. Upravo ta neizvesnost, poznata kao aleatornost, predstavlja uslov da ugovor bude pravno važeći.
Ako se ugovor zaključuje sa osobom čije je zdravstveno stanje ozbiljno narušeno i za koju se očekuje kratak životni vek, sud može da proceni da ne postoji dovoljna neizvesnost i da je ugovor nevažeći zbog neravnoteže između davanja i koristi.
Kada se ugovor sklapa sa starijom osobom ili nekim čije je mentalno stanje oslabljeno, često je potrebno obezbediti lekarski izveštaj ili mišljenje nadležnog organa kojim se potvrđuje da je lice svesno sadržaja ugovora i posledica koje on nosi.
Najčešći izvor sporova su neprecizno definisane obaveze i nedostatak dokaza o pruženom izdržavanju. Da bi se to izbeglo, preporučuje se angažovanje advokata za nasledno pravo koji može pravilno formulisati ugovor i reagovati ako se prava korisnika izdržavanja dovedu u pitanje.
