Često čujemo roditelje kako se vajkaju da su im deca još uvek mala i oklevaju da ih upišu u vrtić. Vrtić pruža osnovu za društveno i akademsko učenje koje će pomoći vašem detetu da uspe u osnovnoj školi. Evo razloga zašto deca treba da idu u vrtić:
Vrtić je prilika za rast
Za mnogu decu, vrtić je njihovo prvo iskustvo u strukturiranom okruženju sa vaspitačima i grupama dece. To je prilika da deca nauče da dele, prate uputstva i započnu osnovu za učenje koje će se nastaviti u osnovnoj školi.
Vrtić priprema decu za predškolsko
Kako vrtić postaje sve akademskiji, mnogi roditelji traže predškolsku ustanovu kako bi svoje dete pokrenuli na putu ka uspehu u školi. Istovremeno, roditelji mogu biti zabrinuti da trenutni trend fokusiranja na predškolsko i pred-pismene veštine u predškolskim ustanovama smanjuje važno vreme za igru i gura dete da prebrzo odrasta. To je zbunjujuće pitanje, posebno sa prijateljima i porodicom koji nude različita mišljenja i savete.
Na sreću, prilikom odabira predškolske ustanove, roditelji nisu primorani da biraju između vremena za igru deteta i uveravanja da je spremno za školu. Visokokvalitetni program obrazovanja u ranom detinjstvu će deci ponuditi i jedno i drugo.
Ali kako visokokvalitetne predškolske ustanove imaju koristi za učenje i razvoj dece? A koje karakteristike roditelji treba da traže u predškolskom programu? Jedan od odgovora na ova pitanja je da osoblje u visokokvalitetnim predškolskim ustanovama i programima za brigu o deci razume posebne načine na koje se mala deca razvijaju i uče. Oni organizuju prostor, vreme i aktivnosti tako da budu u skladu sa društvenim, emocionalnim, kognitivnim i fizičkim sposobnostima dece.
Vrtić podstiče društveni i emocionalni razvoj
Da bi naučilo, malo dete treba da se oseća brižno i bezbedno sa učiteljem ili starateljem. Dete od 3 godine je u stanju da provodi vreme daleko od roditelja i gradi poverljive odnose sa odraslima van porodice. Vrtići neguju tople odnose među decom, vaspitačima i roditeljima. I vaspitači grade blisku ličnu vezu sa svakim detetom o kome brinu.
Deca napreduju kada postoji doslednost u brizi između kuće i škole. U visokokvalitetnim vrtićima vaspitači cene roditelje kao stručnjake za svoju decu. Roditelji dobijaju dnevne izveštaje o aktivnostima svog deteta, a redovni sastanci su zakazani za detaljnije razgovore sa osobljem. Vaspitači nastoje da razumeju i poštuju ciljeve i vrednosti roditelja u vaspitanju dece.
Mala deca uče društvene veštine i emocionalnu samokontrolu u „realnom vremenu“. Deca od tri i četiri godine uče kroz svoja iskustva, a dobri učitelji odvajaju vreme za one „trenutke koji se mogu naučiti“ kada mogu pomoći deci da nauče da upravljaju frustracijama ili besom. Oni automatski ne ulaze u rešavanje dečjih sukoba umesto njih; imaju dobro izoštren osećaj kada da puste decu da sama rešavaju svoje probleme, a kada da intervenišu. Bez sramote deteta, oni je ohrabruju da primeti uticaj svog agresivnog ili štetnog ponašanja na drugo dete.
Vrtić je strukturirana sredina, iako možda ne izgleda tako
Visoko strukturirano okruženje pomaže maloj deci da nauče da sklapaju prijateljstva i da se dobro igraju sa drugima. To ne znači da postoji mnogo pravila ili da odrasli stalno usmeravaju aktivnosti dece. Naprotiv, struktura kvalitetne predškolske učionice je za decu uglavnom nevidljiva. Prostor u učionici je organizovan da podstakne društvenu interakciju i minimizira zagušenje i sukobe.
Deca imaju pravo da biraju
Deca imaju nekoliko izbora aktivnosti; dete koje besciljno luta podstiče se da izabere ono koje ga zanima. Nastavnici su oprezni prema detetu koje ne može da shvati kako da uđe u igru druge dece i mogu mu ponuditi predloge kako da se pridruži grupi.
Deca uče da brinu o sebi i drugima
Dečji osećaj kompetentnosti i sopstvene vrednosti raste dok uče da se brinu o sebi i pomažu drugima. Vaspitači apeluju na želju malog deteta da se uključi u „pravi posao“ nudeći mu priliku da pomogne u sobi za boravak, na primer, skupljanjem igračaka ili ređanjem knjiga na policu. Od dece se očekuje da operu ruke pre vremena za užinu, drže lične stvari u svom „ormariću“ i odlože igračke pre nego što pređu na novu aktivnost.
Vaspitači takođe podstiču dete da sebe posmatra kao resurs za drugu decu. Na primer, vaspitač bi mogao da zamoli dete koje je kompetentnije da sipa vodu da pomogne detetu koje uči. Ili bi mogli zamoliti „veterana“ predškolca da pokaže pridošlici gde se drže igračke za dvorište.
Tokom školskih godina, veći deo učenja dece će se odvijati u društvu njihovih vršnjaka. U visokokvalitetnom vrtiću deca se upoznaju sa ponašanjima koja su neophodna za uspešno funkcionisanje u učionici u vrtiću. Na primer, tokom grupnih aktivnosti kao što je „vreme u krugu“, deca uče da fokusiraju pažnju na vaspitača, slušaju dok drugi govore i čekaju svoj red za razgovor.
Vrtić promoviše jezičke i kognitivne veštine
Jezičke veštine dece predškolskog uzrasta se neguju u okruženju „bogatom jeziku“. Između 3. i 5. godine, dečji rečnik raste sa 900 na 2.500 reči, a rečenice postaju duže i složenije. Na konverzacijski način i bez dominiranja u diskusiji, vaspitači pomažu deci da prošire svoje jezičke veštine postavljanjem pitanja koja izazivaju razmišljanje i uvođenjem novog rečnika tokom čitanja, vremena za užinu i drugih aktivnosti. Deca imaju mnogo prilika da pevaju, pričaju o omiljenim knjigama i glume priče.
Kognitivne veštine malog deteta se jačaju angažovanjem u širokom spektru praktičnih aktivnosti koje ga izazivaju da pažljivo posmatra, postavlja pitanja, testira svoje ideje ili rešava problem. Međutim, vaspitači shvataju da deca predškolskog uzrasta nisu logična u smislu reči za odrasle; njihova objašnjenja o tome šta čini biljku da raste ili zašto ljudi stare, možda neće uključivati uzrok i posledicu. Na primer, „ljudi stare jer imaju rođendane“. Oni se mogu osloniti na svoja čula i „magijsko razmišljanje“ pre nego na razum da objasne zašto drvo pluta u vodi, a kamenje tone – „Stena voli da bude na dnu jer je hladnija“.
Vaspitači neguju radoznalost deteta
Vaspitači posmatraju, postavljaju pitanja i slušaju dečje ideje tokom ovih aktivnosti — „tačni“ odgovori nisu cilj. Da bi negovali njihovu radoznalost i motivaciju za učenje, vaspitači koriste dečja interesovanja i ideje za kreiranje aktivnosti. Čak i jednostavan, slučajan događaj – kao što je detetovo otkriće puža u igralištu na otvorenom – može se pretvoriti u uzbudljivu priliku za učenje.
Deca predškolskog uzrasta imaju aktivnu maštu i uče kroz lažnu igru. Vaspitači znaju da granica između stvarnosti i fantazije često nije jasna malom detetu. Ponekad to rezultira strahom od čudovišta ispod kreveta. Ali mašta takođe podstiče učenje. Na primer, kada grupa dece napravi izmišljenu prodavnicu kućnih ljubimaca, vežbaće mnoge društvene i kognitivne veštine dok svakom detetu dodeljuju uloge, smišljaju kategorije potrepština za kućne ljubimce i kako da ih organizuju, prave znakove za označavanje proizvoda; pomozite svojim „mušterijama“ da izaberu pravi šampon ili igračku za mačke; i uzeti „novac“ za robu.
Imaginarni prostor za igru u visokokvalitetnoj predškolskoj ustanovi je dobro opremljen kostimima, „rekvizitima“ i kućnim potrepštinama veličine dece kao što su šporeti, lavaboi i ormani. Često u ovoj oblasti aktivnosti deca predškolskog uzrasta napreduju od usamljene igre, do igre jedan na jedan, do komplikovane grupne igre.
Vrtići podstiču pred-matematičke i pismene veštine
Mala deca pokazuju sve veće interesovanje za predmatematičke veštine i veštine pre pismenosti. Oni su radoznali i pažljivi, i žele da budu kompetentni u veštinama koje cene njihove porodice i društvo — kao što je čitanje uputstava za sastavljanje igračke ili odabir ispravnih novčanica ili novčića za plaćanje kupovine. Da bi pripremili decu za akademske zahteve, vaspitači nude širok izbor igara i aktivnosti koje pomažu deci da steknu predmatematske i pismene veštine.
Pevanje pesme po abecedi dok se prati u slikovnici gradi kod deteta svest o vezama između slova abecede i zvukova reči. Učenje rime i pevanja pomaže im da primete različite zvukove unutar reči. Uključivanje dece u diskusiju o uzbudljivoj priči koja se čita naglas podstiče njihovo slušanje, razumevanje i izražajne jezičke veštine. Igranje magnetnim slovima abecede može inspirisati dete da zamoli vaspitača da mu pomogne da napiše prvo slovo svog imena.
Igre uparivanja, igre za razvrstavanje, igre brojanja i društvene igre izgrađuju dečje razumevanje broja, kategorija i redosleda, što podržava kasnije učenje matematike. Slaganje slagalica podstiče decu da primećuju obrasce, planiraju unapred i rešavaju probleme.
Da bi se održalo dečje uzbuđenje i motivacija za učenje, visokokvalitetni predškolski programi i programi brige o deci uvode rano opismenjavanje i matematičke veštine ne kao izolovane vežbe, već u kontekstu aktivnosti koje su deci zanimljive i značajne.
Vrtić pomaže u razvoju motoričkih sposobnosti
Fizička koordinacija se poboljšava, omogućavajući detetu da istražuje svoju okolinu – i da izazove sebe na nove načine. Mala deca su u pokretu dobar deo dana. Visokokvalitetni vrtićki programi pružaju nekoliko mogućnosti dnevno za decu da trče, penju se i igraju aktivne igre. Nude se aktivnosti koje pomažu deci da razviju fine motoričke veštine, kao što je uvlačenje perli ili sečenje makazama. A deca su izazvana raznim aktivnostima da izgrade koordinaciju ruku i očiju i ravnotežu.
Kada odaberete visokokvalitetan program koji odgovara vašem detetu i porodici, možete biti sigurni da je vaše dete dobro zbrinuto, da uživa u aktivnostima i sklapa prijateljstva — i da gradi znanje, veštine i samopouzdanje za dobro školovanje u vrtiću.
