Mnogi roditelji znaju koliko je frustrirajuće kada dete neće da jede. Ova pojava obično otpočinje malim koracima – dete neće da jede meso ili mu brokoli “smrdi”. Ubrzo situacija postaje ozbiljnija i pre nego što shvatite šta se desilo pripremate za vaše dete svega tri jela i pitate se može li preživeti na bananama, smokiju i hlebom namazanim maslacem.
Pre nego što upadnete u obrazac borbi za vreme obroka ili jednostavno detetu date samo hranu koju voli za doručak, ručak i večeru, imajte na umu da je odbijanje jela uobičajeno ponašanje u detinjstvu. U većini slučajeva razlog ove pojave nije za brigu, već je uzrokovana potpuno normalnim stvarima poput:
- Lične preferencije ukusa (da budemo potpuno iskreni – ni mi ne uživamo u karfiolu i brokoliju – iako su njihove koristi po zdravlje neosporne)
- Izostanak gladi ili smanjen apetit
- Nedostatak želje da se proba nova hrana
- Česte bolesti u detinjstvu (poput bolova u grlu ili stomaka)
- Loš dan (svi ih imamo, pa i deca)
Međutim, povremeno je u fenomenu zvanom “dete neće da jede” ozbiljnija pozadina. Čak i ako nema ozbiljnijih problema, ne želite da se ova faza pretvori u doživotnu naviku. Zato je važno da shvatite zašto vaše dete neće da jede, kao i načine za podsticanje zdravog odnosa sa hranom.
Da li dete neće da jede jer je izbirljivo?
Kada dete neće da jede, mnogi roditelji prvo misle da je dete izbirljivo. Ali važno je znati šta ova oznaka zapravo znači i da to nije jedini razlog zašto dete neće da jede.
Izbirljiva je obično osoba koja odbija da jede određene vrste hrane ili samo želi da jede istu hranu iznova i iznova.
Dok ostatak porodice uživa u raznovrsnoj hrani za vreme obroka, izbirljiva osoba će želeti samo pohovanu piletinu ili sendviče sa kulenom. U mnogim slučajevima odbijanje hrane ima mnogo veze sa ukusnim preferencijama.
S druge strane, pored ograničenih preferencija, možda ćete primetiti i druge probleme, kao što su začepljenje nosa ili otežano gutanje ili žvakanje određene hrane. Iako je neuobičajeno, to može biti trag da vaše dete nije samo tvrdoglavo i izbirljivo. Možda postoji neki osnovni problem, o čemu ćemo kasnije govoriti.
Šta god da je u pitanju, ne pokušavajte da naterate dete da jede. Ali ni na vama nije da postanete kuvar koji radi po narudžbini. Bolji pristup je da pokušate da u svaki obrok uključite barem jednu od zdravih namirnica, a istovremeno ponudite i drugu hranu.
Možete dozvoliti detetu da na tanjir stavlja samo ono što voli. Možda bi dete odbacilo pirinač i brokoli, ali sa zadovoljstvom pojelo piletinu. Ključno je da imate na raspolaganju raznovrsnu hranu i održavate situaciju pozitivnom.
Kako “naterati” dete da jede?
Teranje i primoravanje nije način da rešite problem. Evo nekoliko ideja koje bi mogle podstaći vašeg izbirljivog klinca da uživa sedeći za stolom tokom obroka – dok isprobava raznovrsnu hranu.
Ograničite smetnje tokom obroka
Gledanje telefona ili TV-a tokom obroka može dovesti do toga da dete izgubi interesovanje za jelo. Iako se to može činiti kao način da ih zadržite, bolje je da ograničite upotrebu elektronskih uređaja i drugih distrakcija tokom jela. Najbolje bi bilo da i vi ostavite telefon tokom jela.
Poslužite odgovarajuće porcije hrane
Možda problem nije u tome što vaše dete odbija da jede, već odbija da pojede svu hranu na svom tanjiru. Zapamtite, deci nije potrebno toliko hrane kao odraslima. Dakle, ako im stavite previše na tanjire, možda neće završiti obrok, ne zato što su izbirljivi, već zato što su siti.
Pokušajte da uspete detetu manju porciju, a ako mu se dopadne uvek možete dosuti još.
Zapamtite, takođe, da dete možda uopšte nije gladno. Deca, posebno mala, mogu imati velike promene u apetitu tokom dana ili čak nekoliko dana do nedelja.
Ne terajte dete da jede kada je pospano ili umorno
Naterati pospano, nemirno dete da sedne i jede može biti izazov. Zato nemojte posluživati obroke pre spavanja ili prerano pre ili posle aktivnosti. Ako to znači da više obroka funkcioniše prema svačijem rasporedu, to je u redu.
Uklonite stres tokom obroka
Prisiljavanje, pritisak ili vikanje na dete da jede ne pomaže situaciji. Jednom kada se dete uznemiri ili počne da plače, šansa da će jesti otpada. Dakle, iako možda želite da podstaknete dete da jede, nemojte ga previše pritiskati.
Uključite dete u pripremu hrane
Iako mnoga mala deca iz dana u dan biraju istu hranu, raznovrsnost može dodati uzbuđenje obroku. Ako shvatite da stalno iznova servirate istu vrstu hrane – možda čak i zato što je vaše dete tražilo tu hranu – moguće je da promena stvari može pomoći.
Dozvolite detetu da vam pomogne da izaberete novu hranu za isprobavanje. Ohrabrite ih da pomognu u planiranju, kupovini i pripremi hrane. Ako pomognu u pripremi obroka, mogli bi biti uzbuđeniji da jedu.
Smanjite grickalice i sokiće
Neka deca odbijaju da jedu kada su prethodno pojeli previše grickalica ili popili previše sokića tokom dana. Deca imaju manji želudac, pa im nije potrebno mnogo da se zasite. Ako dete ne oseća glad tokom obroka, manja je verovatnoća da će jesti.
Činija grickalica na stolu može dovesti do punjenja stomaka u vreme večere. Ograničite količinu i raspoloživost ove vrste hrane.
Shvatite način ishrane vašeg deteta
U zavisnosti od načina ishrane vašeg deteta, može mu biti potrebno više ili manje hrane u različito doba dana. Dakle, iako vaše dete neće da jede za večerom, ono može pojesti dosta za doručak ili ručak.
Da li je problem senzorno pitanje?
Većina stvari koje bi mogle uzrokovati da malo dete neće da jede su potpuno – i možda frustrirajuće – normalne. Dobrodošli u roditeljstvo.
Ali postoje neki problemi koji su prilično retki, ali više zabrinjavaju kada se pojave.
Na primer, neka deca takođe odbijaju da jedu jer imaju senzorne probleme sa hranom. Ovo se prilično razlikuje od izbirljivog deteta. Dok izbirljivo dete možda ne voli hranu, konzumiranje ove namirnice ne uzrokuje senzorno preopterećenje.
Deca sa senzornim problemima mogu biti osetljiva na određene teksture ili boje hrane. Ova pitanja se razlikuju od deteta do deteta. Na primer, ako dete može da toleriše samo mekanu hranu, može da izazove problem kada jede bilo šta sa hrskavom teksturom.
Ako se vašem detetu dijagnostikuje senzorni problem koji utiče na njegovu sposobnost da jede, rešavanje ovog problema može uključivati razumevanje vašeg deteta i uvođenje namirnica koje mu se dopadaju. Dakle, ako vaše dete ne može da podnese zelenu hranu, ali je u redu sa narandžastom ili žutom hranom, na meni možete dodati još batata i šargarepe.
Da li je problem problem oralne motorike?
Ako vaše malo dete ima poteškoća s hranjenjem, problem bi mogao biti problem s oralnom motorikom ili problem s mehanikom ishrane.
Sa problemom oralne motorike, vaše dete može mnogo da kašlje ili da se guši dok jede. To može uzrokovati stres ili anksioznost povezana sa hranom, a ako vaše dete prestane da jede, to bi dugoročno moglo dovesti do problema.
Da li je problem povezan sa bolom?
Ako je odbijanje hrane relativno novi problem, uzrok bi mogao da leži u bolu. Ovo je verovatnije ako vaše dete ima druge znakove bolesti, poput groznice ili dijareje. Umesto da budete frustrirani zbog deteta koje odbija hranu, postavljajte pitanja (ako je dete dovoljno staro da odgovori) da biste došli do korena problema.
Neki problemi koji mogu učiniti jelo bolnim uključuju:
- Zubobolja
- Upaljeno grlo
- Refluks kiseline
Neka deca mogu odbiti da jedu i ako imaju drugih problema. Zatvor može izazvati nadutost stomaka vašeg deteta, što može uticati na njihov apetit.
Ili, vaše dete može imati alergiju ili osetljivost na hranu i osećati bol u ustima, želucu ili problem sa gasovima nakon što je pojelo određenu hranu. Kao rezultat toga, oni mogu početi povezivati hranu sa bolom i odbijati da jedu.
Da li je problem u ponašanju?
Deca mogu da budu ekstremno tvrdoglava.
Ali ponekad se dešavaju dublje stvari. Da li je vaše dete nedavno doživelo veliku promenu? Možda se porodica preselila u novu kuću ili grad, ili je možda umrla voljena osoba ili kućni ljubimac. Neka deca izgube apetit i prestanu da jedu zbog stresne situacije.
Dobra vest je da je odbijanje hrane u ovim situacijama obično privremeno. Razgovor sa detetom o situaciji i pružanje uverenja može mu pomoći da se oseća bolje.
Takođe imajte na umu da dete može prestati da jede kao način da izvrši određenu kontrolu u svom životu. Ali obroci ne moraju biti borba za moć između roditelja i deteta.
Ako osećate da je osnovni problem kontrola, poslužite barem jednu namirnicu koju će vaše dete pojesti i nemojte praviti veliko pitanje oko toga što nisu “omazali tanjir”. Što više insistirate na tome da dete jede, više će odbijati da jede.
Da li je odbijanje hrane poremećaj ishrane?
Kod dece se mogu razviti poremećaji u ishrani. Jedan retki tip koji može uticati na dete je izbegavanje restriktivnog poremećaja unosa hrane. Tada odbijanje i ograničavanje hrane postaju toliko ekstremni da dete ima nutritivne i energetske nedostatke.
Deca sa ovim poremećajem imaju problema sa održavanjem zdravog rasta, a njihovo izbegavanje hrane utiče na druga područja njihovog života, poput škole i odnosa.
Neka starija deca se takođe mogu boriti sa bulimijom ili anoreksijom. Mogući znaci poremećaja u ishrani mogu uključivati simptome kao što su:
- Vrtoglavica i nesvestica
- Niska telesna temperatura
- Premala težina
- Ekstremni gubitak težine
- Anksioznost
- Povraćanje
- Neredovne menstruacije
- Spor rast
- Lomljivi nokti
- Modrice
- Gubitak kose
Ako sumnjate na poremećaj ishrane, razgovarajte sa svojim detetom i obratite se lekaru u vezi ove zabrinutosti.
Završna reč
Odbijanje hrane uobičajen je roditeljski izazov. U stvari, to je često praktično obred tokom mlađih godina dece. Dete koje neće da jede može izazvati veliku anksioznost kod roditelja, ali to je obično normalno i često privremeno i na kraju se reši samo od sebe.
Ali iako izbirljivo dete ili normalni usponi i padovi apetita deteta mogu biti osnovni problem, to nije uvek jedini uzrok. U zavisnosti od toga koliko dugo problem traje i koje druge simptome dete ima, odbijanje hrane bi zapravo moglo biti uzrokovano drugim problemom koji bi trebalo rešiti.
Pronalaženje načina za pozitivno rešavanje odbijanja hrane može pomoći u rešavanju problema i dovesti do toga da dete jede, ali ako sumnjate da su osnovni problemi iznad norme, razgovarajte s pedijatrom vašeg deteta.
