Hrišćani koji praznuju Uskrs i Božić drže dva velika posta tokom godine – božićni post koji traje 40 dana i uskršnji post, koji je najduži i traje 48 dana. U vreme posta se ne jede meso, niti mesne prerađevine, ali umesto mesa dozvoljeno je da se konzumira riba i plodovi mora. Isti je slučaj sa petkom, danom u nedelji kada većina vernika posti i jede ribu umesto mesa.
Zašto je riba posna, kad su i ribe životinje?
Legenda kaže da je pre nekoliko vekova srednjovekovni papa, povezan sa evropskim ribarskim biznisom, zabranio crveno meso petkom kako bi dao podsticaj industriji svojih prijatelja. Ali ta priča nije tačna. Postoji istinski teološki odgovor: Isus je postio 40 dana i umro u petak. Hrišćani poštuju obe prilike tako što čine malu žrtvu: izbegavaju životinjsko meso jedan dan u nedelji. To objašnjenje je divno za homiliju, ali ne objašnjava zašto su zabranjeni samo crveno meso i živina, a morski plodovi i riba su u redu?
Vekovima je razlog posta evoluirao. U početku su neki vernici jeli samo hleb, a u srednjem veku su izbegavali meso, jaja i mlečne proizvode. Do 13. veka, podela mesa i ribe je bila čvrsto uspostavljena — i Sveti Toma Akvinski je dao divan odgovor objašnjavajući zašto je riba posna, a meso nije.
U II delu svoje Summa Theologica, Akvinski je napisao:
„Post je uveden od strane Crkve da bi obuzdala telesne požude koje se odnose na uživanje čulima, u vezi sa hranom i seksom. Zbog toga je Crkva zabranila onima koji poste da jedu onu hranu koja pruža najviše zadovoljstva nepcu, a osim toga je veoma veliki podsticaj za požudu. Takvo je meso životinja koje se odmaraju na zemlji, i onih koje udišu vazduh, a takvi su i njihovi proizvode.“
Drugim rečima, Akvinski je smatrao da bi hrišćani trebalo da se uzdrže od jedenja kopnenih životinja jer su bile izuzetno ukusne. Veliki post je bio vreme za jednostavnost i predložio je da se za to vreme svi “primire” – u svakom pogledu. Ima smisla. U 1200-im, meso je bilo luksuz. Jesti nešto tako dekadentno kao što je govedina nije bio način da se proslavi praznik usredsređen na skromnost. Ali Akvinski je imao i drugi razlog: verovao je da te meso podstiče uzbuđenje kod ljudi.
„Jer, pošto su kopnene životinje telom više nalik čoveku, one pružaju veće zadovoljstvo kao hrana i daju više hranljivih materija i energije ljudskom telu, tako da iz njihove konzumacije nastaje veći višak raspoloživ za semenu materiju, koja kada je u izobilju postaje veliki podstrek na požudu. Otuda je Crkva poručila onima koji poste da se posebno uzdržavaju od ove hrane.“
To je to. Za “prljave” misli sada možete kriviti juneće meso u hamburgeru. (Akvinski je možda bio sasvim u krivu. Prema Američkom udruženju dijetetičara, crveno meso ne podstiče „semenu materiju“. Muškarcima koji pokušavaju da povećaju broj spermatozoida generalno se savetuje da smanje unos mesa. Međutim, crveno meso poboljšava nivoe hormona testosterona, tako da nismo sigurni koji je ispravan zaključak).
Akvinski je dao treći razlog da izbegavate meso: konzumiranjem mesa nećete imati stomačne gasove. „Onima koji poste“, pisao je Akvinski, „zabranjuje se upotreba životinjskog mesa, a ne vina ili povrća, koji su nadimajuća hrana“. Akvinski je tvrdio da je „hrana koja je nadimala“ dala vašem „vitalnom duhu“ da se brzo podigne. Meso, s druge strane, takve efekte ne izaziva.
Dakle, zašto je riba posna?
Razlog je maglovit. Prvo pismo Svetog Pavla Korinćanima, na primer, korišćeno je da opravda pravila posta. Pavle je napisao: „… Jedno je ljudsko meso, drugo meso zveri, drugo riblje i drugo ptičje“ (15:39). Ta razlika je verovatno uzeta iz sopstvenih ograničenja judaizma u ishrani, koja odvajaju fleišig (koji uključuje sisare i živinu na kopnu) od pareve (koji uključuje ribu). Ni Tora, ni Talmud ni Novi zavet ne objašnjavaju jasno razloge za podele.
U svakom slučaju, riba je uzeta kao posna proizvoljno. U 17. veku, biskup Kvebeka je presudio da i dabrovi spadaju u ribe! Dozvoljeno je bilo jesti sve što pliva u vodi, bez obzira da li je u pitanju toplokrvna ili hladnokrvna životinja. U Latinskoj Americi je u redu jesti kapibaru, pošto je najveći živi glodar očigledno takođe riba.. Posetioci crkve u Detroitu mogu bez krivice da jedu muskrat svakog petka. A 2010. godine, nadbiskup Nju Orleansa je odobrio konzumaciju mesa aligatora kada je izjavio: „Smatra se da i aligator pripada porodici riba“.
Zahvaljujući kralju Henriju VIII i Martinu Luteru, protestanti ne moraju da brinu o svojoj ishrani. Kada je Henri vladao, riba je bila jedno od najpopularnijih jela u Engleskoj. Ali kada je Crkva odbila da odobri kralju razvod, on se odvojio od Crkve. Konzumiranje ribe postalo je prokatolička politička izjava. Anglikanci i kraljevi simpatizeri su naveli da jedu meso petkom.
Otprilike u to isto vreme, Martin Luter je izjavio da post zavisi od pojedinca, a ne od Crkve. Ti stavovi su toliko povredili englesku ribarsku industriju da je 1547. Henrijev sin, kralj Edvard VI – koji je tada imao samo 10 godina – pokušao da ponovo uspostavi brzi napredak kako bi poboljšao ribarsku ekonomiju zemlje. Neki anglikanci su ponovo prihvatili ovu praksu, ali protestanti – koji su bili najjači u kontinentalnoj Evropi – nisu morali da uhvate mamac.
Riba tokom posta – da ili ne?
Pa gde nas to ostavlja? Zvanični stav crkve je i dalje: nema mesa tokom posta. To znači da ako ne želite da jedete guštera, daždevnjaka ili zmiju, onda je ukusna riba verovatno i dalje vaša najbolja opcija tokom posta.
