Sigurni smo da ste bar nekad brinuli da ne polomite toplomer, jer se u njemu nalazi živa, hemijski element poznat po svom toksičnom dejstvu. Šta je živa, gde se sve nalazi, da li je i kolika je opasnost od izlaganja ovom elementu, saznajte u nastavku teksta.
Ključne činjenice o živi
- Živa je prirodni element koji se nalazi u vazduhu, vodi i zemljištu.
- Izloženost živi – čak i malim količinama – može uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme i predstavlja pretnju razvoju deteta u maternici i ranom životu.
- Živa može imati toksične efekte na nervni, probavni i imunološki sistem, te na pluća, bubrege, kožu i oči.
- SZO smatra da je živa jedna od deset hemikalija ili grupa hemikalija od velikog rizika za javno zdravlje.
- Ljudi su uglavnom izloženi metil živi, organskom jedinjenju, kada jedu ribu i školjke koje sadrže to jedinjenje.
- Metil živa se veoma razlikuje od etil žive. Etil živa se koristi kao konzervans u nekim vakcinama i ne predstavlja opasnost po zdravlje.
Živa postoji u različitim oblicima: elementarnom (ili metalnom) i neorganskom (kojem ljudi mogu biti izloženi kroz posao koji obavljaju); i organskom (npr. metil živa, kojoj ljudi mogu biti izloženi putem ishrane). Ovi oblici žive se razlikuju po stepenu toksičnosti i po efektima na nervni, probavni i imunološki sistem, pluća, bubrege, kožu i oči.
Živa se prirodno javlja u zemljinoj kori. U okolinu se oslobađa zbog vulkanske aktivnosti, trošenja stena i kao rezultat ljudske aktivnosti. Ljudske aktivnosti su glavni uzrok oslobađanja žive, posebno elektrane na ugalj, sagorevanje uglja u stanovima za grejanje i kuvanje, industrijski procesi, pogoni za paljenje otpada i kao rezultat iskopavanja žive, zlata i drugih metala.
Jednom u životnoj sredini, živa se pomoću bakterija može pretvoriti u metil živu. Metil živa se zatim bioakumulira (do bioakumulacije dolazi kada organizam sadrži veće koncentracije supstance nego okolina) u ribama i školjkama. Metil živa takođe biomagnifikuje. Na primer, velike grabežljive ribe imaju veću verovatnoću da sadrže visok nivo žive jer su pojele mnogo manjih riba koje su unele živu gutanjem planktona.
Ljudi mogu biti izloženi živi u bilo kom njenom obliku pod različitim okolnostima. Međutim, izloženost se uglavnom javlja konzumiranjem ribe i školjki kontaminiranih metil živom i udisanjem elementarnih para žive tokom industrijskih procesa. Živa se ne uklanja iz namirnica kuvanjem.
Izloženost živi
Svi ljudi su izloženi određenom nivou žive. Većina ljudi je izložena niskim nivoima žive, često kroz hroničnu izloženost (kontinuirani ili povremeni dugotrajni kontakt). Međutim, neki ljudi su izloženi visokim nivoima žive, uključujući akutnu izloženost (izloženost se javlja u kratkom vremenskom periodu, često manje od jednog dana). Primer akutne izloženosti bila bi izloženost živi zbog industrijske nesreće.
Faktori koji određuju pojavljivanje zdravstvenih efekata i njihovu ozbiljnost su:
- Koja vrsta žive je u pitanju?
- Kolika je doza udahnute ili unete žive?
- Starost ili razvojni stadijum izložene osobe (fetus je najosjetljiviji)
- Trajanje izlaganja
- Način izlaganja (udisanje, gutanje ili kontakt sa kožom).
Generalno, dve grupe su posebno osetljive na efekte žive. Fetusi su najosetljiviji na razvojne efekte zbog žive. Izlaganje metil živi u materici može biti rezultat konzumiranja ribe i školjki od strane majke. To može negativno uticati na bebin rastući mozak i nervni sistem. Primarni zdravstveni efekat metil žive je poremećen neurološki razvoj. Zbog toga kognitivno razmišljanje, pamćenje, pažnja, jezik, fine motoričke i vizuelne prostorne veštine mogu biti pogođene kod dece koja su bila izložena metil živi kao fetusi.
Druga grupa su ljudi koji su redovno izloženi (hronična izloženost) visokim nivoima žive (kao što su populacije koje se oslanjaju na egzistencijalni ribolov ili ljudi koji su izloženi živi na radnom mestu).
Između 1,5/1000 i 17/1000 dece pokazalo je kognitivno oštećenje (blaga mentalna retardacija) uzrokovano konzumiranjem ribe koja sadrži živu. Ovo uključuje stanovništvo u Brazilu, Kanadi, Kini, Kolumbiji i Grenlandu.
Značajan primer izloženosti živi koji utiče na javno zdravlje dogodio se u Minamati u Japanu, između 1932. i 1968. godine, gde je fabrika koja proizvodi sirćetnu kiselinu ispuštala otpadnu tečnost u zaliv Minamata. Pražnjenje je uključivalo visoke koncentracije metil žive. Uvala je bila bogata ribom i školjkama, pružajući glavni izvor prihoda lokalnom stanovništvu i ribarima iz drugih područja.
Dugo godina niko nije shvatao da je riba zagađena živom, te da izaziva čudnu bolest u lokalnoj zajednici i u drugim okruzima. Najmanje 50 000 ljudi je donekle pogođeno, a više od 2000 slučajeva Minamata bolesti je potvrđeno. Minamata bolest dostigla je vrhunac 1950-ih, a teški slučajevi su pretrpeli oštećenje mozga, paralizu, nekoherentan govor i delirijum.
Uticaj žive na zdravlje
Elementarna i metil živa su toksične za centralni i periferni nervni sistem. Udisanje pare žive može imati štetne efekte na nervni, probavni i imunološki sistem, pluća i bubrege, a može biti i fatalno. Neorganske soli žive nagrizaju kožu, oči i gastrointestinalni trakt i mogu izazvati toksičnost bubrega ako se progutaju.
Neurološki poremećaji i poremećaji ponašanja mogu se uočiti nakon udisanja, gutanja ili dermalne izloženosti različitih jedinjenja žive. Simptomi uključuju drhtavicu, nesanicu, gubitak pamćenja, neuromišićne efekte, glavobolje i kognitivne i motorne disfunkcije. Blagi, subklinički znaci toksičnosti centralnog nervnog sistema mogu se videti kod radnika koji su nekoliko godina bili izloženi elementarnom nivou žive u vazduhu od 20 mg/m3 ili više. Prijavljeni su efekti na bubrege, u rasponu od povećanih proteina u urinu do otkazivanja bubrega.
Kako smanjiti izloženost izvorima žive?
Postoji nekoliko načina za sprečavanje štetnih efekata žive na zdravlje, uključujući promovisanje čiste energije, zaustavljanje upotrebe žive u rudarstvu, eliminisanje iskopavanja žive i postepeno ukidanje proizvoda koji ne sadrže esencijalnu živu.
Promovisati upotrebu čistih izvora energije koji ne sagorevaju ugalj
Sagorevanje uglja za dobijanje energije i toplote glavni je izvor žive. Ugalj sadrži živu i druge opasne zagađivače vazduha koji se emituju prilikom sagorevanja uglja u termoelektranama na ugalj, industrijskim kotlovima i pećima za domaćinstvo.
Prekid iskopavanja žive
Živa je element koji se ne može uništiti; stoga se živa koja se već koristi može reciklirati za druge bitne namene, bez dalje potrebe za iskopavanjem žive. Upotreba žive u zanatskim i malim eksploatacijama zlata je posebno opasna, a zdravstveni efekti na ugroženo stanovništvo su značajni. Tehnike vađenja zlata koje ne uključuju upotrebu žive moraju se promovisati i primenjivati, a tamo gde se živa još uvek koristi potrebno je primeniti sigurnije radne prakse kako bi se sprečilo izlaganje.
Postepeno ukinuti upotrebu neesencijalnih proizvoda koji sadrže živu
Živa se nalazi u mnogim proizvodima, uključujući:
- Baterije
- Merni uređaji, kao što su termometri i barometri
- Električni prekidači i releji u opremi
- Lampe (uključujući neke vrste sijalica)
- Zubni amalgam (za zubne plombe)
- Proizvodi za osvetljavanje kože i druga kozmetika
- Lekovi
Preduzima se niz akcija za smanjenje nivoa žive u proizvodima ili za postepeno ukidanje proizvoda koji sadrže živu. U zdravstvu, termometri i sfigmomanometri koji sadrže živu zamenjuju se alternativnim uređajima.
Zubni amalgam se koristi u gotovo svim zemljama. Stručne konsultacije SZO iz 2009. zaključile su da bi globalna kratkoročna zabrana amalgama bila problematična za javno zdravlje i zubni zdravstveni sektor, ali treba postupno postupno smanjivati promovisanje prevencije bolesti i alternative amalgamu; istraživanje i razvoj isplativih alternativa; obrazovanje stomatoloških stručnjaka i podizanje svesti javnosti.
Neorganska živa dodaje se nekim proizvodima za posvetljivanje kože u značajnim količinama. Mnoge zemlje zabranile su proizvode za posvetljivanje kože koje sadrže živu jer su opasni po zdravlje ljudi.
Šta učiniti ako polomimo termometar koji sadrži živu?
Prvi savet je da ne paničite. Živu brzo i bezbedno možete ukloniti iz vašeg životnog okruženja.
NIKADA NEMOJTE UKLANJATI ŽIVU NA SLEDEĆE NAČINE:
- Nikada ne koristite usisivač za uklanjanje žive. Usisivač će raspršiti živu u vazduh i povećati izloženost.
- Nikada ne koristite metlu za čišćenje žive. Metla će samo razbiti živu na manje kapljice i raširiti ih po vašem domu.
- Nikada ne sipajte živu u odvod. Može se zaglaviti u vodovodu i izazvati buduće probleme tokom popravki vodovoda. Ako se isprazni, može izazvati zagađenje septičke jame ili postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
- Nikada ne hodajte uokolo ako su vam cipele zagađene živom. Zagađena odeća takođe može širiti živu okolo.
Pripreme za čišćenje slomljenog živinog termometra
Neka svi vaši ukućani napuste kontaminirano područje. Ne dozvolite nikome da prođe kroz živu na izlazu iz prostorije. Uverite se da su svi kućni ljubimci uklonjeni iz područja. Otvorite sve prozore i vrata prema spolja; zatvorite sva vrata u drugim delovima kuće.
NEMOJTE dozvoliti deci da vam pomognu u čišćenju izlivene tečnosti.
Živa se može lako očistiti sa sledećih površina: drveta, linoleuma, pločica i sličnih glatkih površina. Ako dođe do prosipanja po tepihu, zavesama ili drugim upijajućim površinama, ove kontaminirane predmete treba baciti u skladu sa dole navedenim načinima odlaganja. Samo isecite i uklonite zahvaćeni deo zagađenog tepiha radi odlaganja.
Uputstva za čišćenje žive
- Stavite rukavice.
- Ako ima slomljenih komada stakla ili oštrih predmeta, pažljivo ih pokupite. Stavite sve slomljene predmete na papirni ubrus. Preklopite papirni ubrus i stavite u plastičnu vrećicu sa zatvaračem.
- Pronađite vidljive perlice žive. Pomoću brisača ili kartona sakupite zrnca žive. Živu skupljajte blagim i sporim pokretima, kako biste sprečili da živa postane nekontrolisana. Uzmite baterijsku lampu, držite je pod niskim uglom blizu poda u zamračenoj prostoriji i potražite dodatne svetlucave kuglice žive koje se mogu zalepiti za površinu ili u malim ispucanim delovima površine.
- Napomena: Živa se može pomerati na iznenađujuće udaljenosti na tvrdim i ravnim površinama, pa prilikom pretrage pregledajte celu prostoriju, uključujući sve pukotine na podu.
- Kapaljkom za oči sakupite ili izvucite zrnca žive. Polako i pažljivo iscedite živu na vlažan papirni ubrus. Papirni ubrus stavite u vrećicu sa zatvaračem i učvrstite.
- Upotrebite lepljivu traku da pokupite preostale male fragmente stakla (odlepite traku vrlo polako sa poda kako biste zrnca žive zalepili za traku) Stavite lepljivu traku u vrećicu i čvrsto je zatvorite.
- Vrećicu nikako ne bacajte u kantu za smeće. Odnesite je najbližoj medicinskoj ustanovi koja će je odložiti sa ostalim medicinskim otpadom.
Upotreba žive u vakcinama i farmaceutskim proizvodima
Živa, kao što je tiomersal (etil živa), koristi se u vrlo malim količinama kao konzervans u nekim vakcinama i farmaceutskim proizvodima. U poređenju sa metil živom, etil živa se veoma razlikuje. Etil živa se brzo razlaže u telu i ne akumulira se. SZO je pomno pratila naučne dokaze koji se odnose na upotrebu tiomersala kao konzervansa za vakcine više od 10 godina i dosledno je došla do istog zaključka: nema dokaza da količina tiomersala koja se koristi u vakcinama predstavlja rizik po zdravlje.