Istraživanja sugerišu da seksualno zadovoljstvo igra ključnu ulogu u zdravim odnosima, ali postoji niz faktora koji mogu uticati na kvalitet seksualnog života para, kao i na individualnu seksualnu želju tokom veze. Svaka veza može proći kroz “sušne periode” kada je vaš partner odjednom manje zainteresovan za seks od vas.
To može biti kratkoročni problem vezan za stres na poslu ili druga pitanja koja su vašeg partnera naterala da odvrati pažnju od seksualnog zadovoljstva. Još češće, iznenadni, užurbani raspored – u rasponu od ispita na kraju godine do krajnjeg roka za rad može ostaviti vašeg partnera iscrpljenim i nezainteresovanim za bilo šta osim spavanja ili noći pred televizorom.
Iako su ovakvi sušni periodi uobičajeni i obično nestaju sami nakon što se stvari stabilizuju, produžena i neobjašnjiva nezainteresovanost za seks može biti štetna za vezu i opšte blagostanje oba partnera.
Ovo ne samo da može izazvati osećaj frustracije i sumnje u sebe, već vas može ostaviti i da se zapitate da li je ovo možda vaš prvi korak ka braku bez seksa. To nije sasvim neosnovana briga; istraživanje sugeriše da je količina seksa koju ljudi imaju u opadanju.
Izazovi
Ne postoji pravilo kada je sušni period „predug“. Mnogo toga zavisi od starosti para, koliko dugo su zajedno i od uobičajenog obrasca seksualnog života.
Važno je ne mešati „prosečne“ procene koliko često parovi imaju seks sa onim što je normalno za vas i vašu vezu. Svaki pojedinac i par su različiti, a seksualna želja će se vremenom prirodno mijenjati. Važno je da ste oboje zadovoljni količinom i kvalitetom seksa koji imate.
Na kraju, ako sušni period izaziva osetnu napetost u vezi ili narušava poverenje jednog ili oba partnera, potrebno je preduzeti mere. A to može biti problematično.
Osim ako su oba partnera voljna da se upuste u iskrenu i otvorenu komunikaciju, svaka diskusija o nedostatku seksa može izazvati osećaj krivice, ljutnje ili sramote, nazadujući umesto da podstakne rešenje.
U tu svrhu postoje koraci koje možete preduzeti da biste zajedno rešili problem. To bi zahtevalo, pre svega, da ne pravite nikakve pretpostavke o nedostatku seksualnog interesa vašeg partnera, bez obzira na to koliko vam to može uzrokovati neprijatnosti.
Uzroci
Smanjenje seksualnog nagona i intimnost obično su uobičajeni kako ljudi stare. Istraživanja su pokazala da seksualna intimnost počinje da opada oko 45. godine i nastavlja se kako ljudi stare.
Mnogo je različitih faktora koji mogu doprineti smanjenju interesovanja za seks. Dakle, iako možete pretpostaviti da vaš partner ima aferu, da je homoseksualac ili da je jednostavno izgubio interesovanje za vas, morate biti otvoreni za sve mogućnosti.
Štaviše, važno je razlikovati nizak libido (gubitak seksualne želje), hipoaktivnu seksualnu želju (odsustvo seksualnih fantazija) i seksualnu disfunkciju. Svako od ovih stanja može imati fizičke i psihološke uzroke, ali su potpuno različiti u načinu na koji se tretiraju. Shvatajući razliku, možete objektivnije pristupiti problemu i izbeći mnoge emocionalne posledice.
Nizak libido
Nizak libido je smanjenje seksualnog nagona koji može dovesti do smanjene seksualne aktivnosti. Može se lečiti ako se mogu identifikovati osnovni uzroci. Uzroci gubitka seksualnog interesa mogu biti mnogi, uključujući sledeće:
- Stres
- Depresija
- Erektilna disfunkcija
- Hormonski disbalans
- Genitalni bol
- Hronična bolest
- Lekovi
- Nisko samopoštovanje
- Problemi u odnosima
Lista bi se mogla produžiti. Drugi emocionalni izazovi takođe mogu igrati ulogu u tome koliko osoba želi seks.
Poremećaj hipoaktivne seksualne želje
Poremećaj hipoaktivne seksualne želje (HSDD) definiše se kao odsustvo seksualnih fantazija i želje za seksualnom aktivnošću. To je najčešći tip seksualne disfunkcije među ženama, koji pogađa 8,9% žena u dobi od 18 do 44 godine, 12,3% u dobi od 45 do 64 godine i 7,4% starijih od 65,8 godina
Istraživanja sugerišu da je HSDD povezan sa brojnim negativnim ishodima, uključujući lošiji kvalitet života povezan sa zdravljem, češće negativne emocije, manju količinu osećaja sreće i manje zadovoljstvo sa partnerima.
Uprkos negativnim uticajima stanja, ono se nedovoljno dijagnostikuje i ne leči. Manje od 50% ljudi koji imaju seksualne probleme traže pomoć od svog lekara, često zbog osećaja neugodnosti ili neprijatnosti koji pokreću rasprave o seksu.
Seksualna disfunkcija
Seksualna disfunkcija uključuje bilo koji problem koji se pojavi u bilo kom trenutku ciklusa seksualnog odgovora koji sprečava i pojedinca ili par da imaju zadovoljavajuće seksualno iskustvo. Ovo može uključivati probleme sa željom, uzbuđenjem, orgazmom ili bolom.
Vrste seksualne disfunkcije kod muškaraca uključuju erektilnu disfunkciju, odloženu ejakulaciju i preranu ejakulaciju. Kod žena, vrste seksualne disfunkcije mogu uključivati neadekvatno podmazivanje tokom odnosa, nemogućnost opuštanja vaginalnih mišića kako bi se omogućio odnos.
Rešenja
Kada se obraćate svom supružniku o seksualnim problemima u vezi, najgore je to učiniti u spavaćoj sobi u kojoj ste oboje izloženi i ranjivi. Umesto toga, pronađite neutralnu teritoriju na kojoj možete biti sami, privatni i neometani.
Potrudite se da izrazite svoju osetljivost i bez ikakvog nagoveštaja krivice. Iako je važno da podelite svoje brige, učinite to u kontekstu veze, a ne potencirajući “ja pa ja”. Tu briga prelazi u krivicu.
Ako vaš partner ne zna šta uzrokuje problem, ali priznaje njegovo postojanje, predložite fizički pregled kod porodičnog lekara. Nizak libido je često rezultat nedijagnostikovanog zdravstvenog stanja (kao što je nizak testosteron, visok krvni pritisak, hipotireoza ili dijabetes) ili nuspojava određenih lekova (poput antidepresiva, kontraceptivnih pilula i nekih lekova za prostatu).
Ako se vaš partner isključi ili ne želi da razgovara o tom pitanju, morate preuzeti odgovornost i ne uzimati stvari lično. Na kraju, ne radi se o tome da izneverite partnera ili da vaš partner izneveri vas. Jednostavno morate oboje preuzeti problem u paru. Preuzimajući vođstvo – i predlažući savetovanje parova, ako je potrebno – možete izneti problem na videlo i koristiti proces za jačanje, a ne povređivanje odnosa.
Ako vaš partner može da odredi problem (kao što je stres na poslu ili osećaj umora sve vreme), zajedno pokušajte da pronađete rešenje. Usredsredite se na postepene promene i potražite medicinsku pomoć ako je potrebno. I nemojte se stideti da predložite terapiju.
Terapija može biti odlična za podučavanje veštinama upravljanja stresom i može pomoći u identifikaciji pritajenih tokova depresije ili anksioznosti. Štaviše, odvojite vreme da ponovite važnost intimnosti i fizičke bliskosti dok pokušavate da pronađete trajno rešenje.
Važno je da zapamtite da je rešavanje bilo kog problema u vezi – bilo da je to seksualni, finansijski ili emocionalni – proces, a ne događaj. Ne žurite, budite strpljivi i, ako je potrebno, potražite savet kako biste osigurali da vaše samopoštovanje i samopouzdanje ostanu netaknuti.
