Sve više ljudi dvorište doživljava kao dodatnu prostoriju kuće, mesto gde se doručkuje, čita, druži i odmara od gradske užurbanosti. Takav prostor ima smisla samo ako može da se koristi i kad sunce prži ili kad naiđe kratka letnja kiša.
Dobra vest je da za jednostavan zaklon nije potrebno veliko iskustvo, već dobar plan i nekoliko promišljenih odluka. U nastavku prolazite kroz korake od prve ideje do gotove konstrukcije, uz pomoć pri izboru između pergole i nadstrešnice.
Zašto dvorištu treba promišljeno mesto za zaklon?
Zamislite uobičajenu situaciju: subota je, napolju je trideset stepeni, a jedina senka u dvorištu pomera se zajedno sa suncem. Stolice se vuku s jednog kraja na drugi, a roštilj se priprema na pravoj žegi. Upravo ta mala svakodnevna nelagodnost najčešće je povod da se razmišlja o zaklonu.
Pre nego što uzmete metar u ruke, odgovorite sebi na jednostavno pitanje: čemu zaklon treba da služi. Za jedan prostor to je senka nad stolom za ručavanje, za drugi suvo mesto za sedenje tokom kiše, a za treći zaštita parkiranog automobila ili bicikala. Svaka namena traži drugačiji oblik i veličinu konstrukcije.
Zato je dobro da prvo prošetate po dvorištu u različito doba dana. Primetite odakle sunce najjače udara, gde se zadržava vlaga i kuda vetar najčešće duva. Dvadesetak minuta posmatranja uštedeće vam kasnije i novac i prepravke.
Kako uskladiti dimenzije zaklona sa prostorom?
Kad znate gde zaklon treba da stoji, sledi merenje. Najlakši način je da sa štapićima i špagom na zemlji obeležite buduću površinu. Tako odmah vidite kako sklop deluje u odnosu na kuću, ogradu i drveće.
Korisno je poći od stvarnih potreba. Za sto sa četiri stolice dovoljno je oko dva i po puta tri metra, dok za sto sa šest do osam mesta i prostor za kretanje oko njega računajte barem tri sa četiri metra. Ako planirate i ležaljke ili roštilj, dodajte još metar do dva.
Pazite i na visinu. Ispod konstrukcije treba da ostane najmanje dva i po metra slobodnog prostora, kako se ne biste osećali stešnjeno, a dim od roštilja ima kuda da izađe. Ako zaklon naslanjate na zid kuće, razmislite o nagibu krova, jer će se voda odvoditi ka spolja, a ne ka fasadi.
Na kraju, proverite da li zaklon ostavlja dovoljno prolaza ka kući, bašti i ostalim delovima dvorišta. Konstrukcija koja je savršena na papiru može postati smetnja ako blokira put do ulaznih vrata.
Od čega zavise izbor materijala i oslonaca?
Kad su dimenzije jasne, na red dolazi materijal. Drvo ima toplu estetiku, ali traži redovno održavanje i zaštitu od vlage. Metal je trajniji i otporniji na vremenske uslove, a sklop od njega može biti tanji i lakši bez gubitka čvrstoće.
Kod metalnih konstrukcija važno je da veličina elemenata odgovara rasponu koji treba premostiti. Kraći rasponi podnose tanje elemente, dok veći traže masivnije stubove i grede. Pri tom se vodi računa i o opterećenju: tu su težina krovne obloge, sneg zimi i pritisak vetra.
Dobar primer je izbor veličine aluminijumskih cevnih profila. Za manju pergolu iznad kutka za sedenje mogu se koristiti tanji profili, dok za šire nadstrešnice treba pogledati aluminijumske cevi u različitim dimenzijama i odabrati preseke koji se uklapaju u planirani sklop. Aluminijum je lagan, ne rđa i lako se obrađuje, pa je praktičan za samostalnu izradu.
Pored samih profila, razmislite i o osloncima. Stubovi se mogu učvrstiti u betonske temelje ili na metalne ploče postavljene na postojeću betonsku površinu. Čvrst oslonac je jednako važan kao i sam materijal, jer na njemu počiva cela konstrukcija.
Kako povezati oslonce i gornju konstrukciju?
Sklapanje najbolje ide po jasnom redosledu. Prvo se postavljaju i poravnavaju stubovi, pri čemu se libelom proverava da su savršeno uspravni. Čak i mali nagib na dnu postaje primetan na vrhu, pa se vredi potruditi na ovom koraku.
Zatim se postavljaju glavne grede koje povezuju stubove, a nakon njih sekundarne grede ili rogovi koji nose krovnu ispunu. Razmak između njih zavisi od odabrane obloge: za providne ploče potreban je gušći raspored, a za otvorenu pergolu sa letvicama može biti i ređi.
Spojevi se mogu izvesti zavarivanjem, zavrtnjima ili posebnim spojnim elementima, u zavisnosti od vaših veština i alata. Ako niste sigurni u zavarivanje, spajanje zavrtnjima i ugaonim nosačima je pouzdana i čistija opcija. Pre završnog pritezanja, proverite da su svi delovi u ravni i da sklop ne igra.
Za kraj postavite obloge ili letvice. Za nadstrešnicu to je najčešće polikarbonat ili trapezni lim, a za pergolu letvice, jedra za hlad ili vrtne penjačice. Ako planirate da po konstrukciji puštate vinovu lozu ili puzavice, računajte na dodatnu težinu kad porastu.
Kada je pergola praktičnija od nadstrešnice?
Kad je konstrukcija gotova, vraćate se na pitanje s početka: šta vam zapravo treba. Pergola je otvorena konstrukcija koja daje delimičnu senku i osećaj prostora. Pogodna je za mesta gde želite da sunce prodire kroz letvice ili da se po njoj penje zelenilo, a sedenje ostaje prozračno i prijatno.
Nadstrešnica, s druge strane, ima pun krov i štiti od kiše, snega i jakog sunca. Pogodna je za parking, ostavu za bicikle, drva za ogrev ili kutak za sedenje koji želite da koristite i kad vreme nije najbolje. Ako vam je suvo mesto prioritet, nadstrešnica je razumniji izbor.
Pogledajte i koliko je prostor izložen vetru. Zatvorena nadstrešnica prima veći pritisak, pa traži jače oslonce, dok otvorena pergola lakše propušta vazduh. Ponekad se rešenje nalazi u sredini: pergola sa delimičnim pokrivačem koja kombinuje senku i zaštitu od kiše.
Na kraju, još jednom prođite kroz sklop. Proverite spojeve, stabilnost stubova i odvod vode, a potom sednite ispod njega i procenite da li odgovara onome što ste zamislili na početku. Dobar zaklon prepoznaje se po tome što dvorište postaje mesto na kome se rado ostaje, bez obzira na vreme.
