Novac koji se ne koristi odmah može ostati na tekućem računu, biti oročen u banci ili raspoređen između nekoliko štednih proizvoda. Razlika između ovih odluka ne vidi se samo u kamati. Važni su valuta, dostupnost sredstava, porez, minimalni depozit i posledice prevremenog podizanja novca.
Banke u Srbiji nude dinarsku i deviznu štednju, klasične oročene depozite, fleksibilne račune i proizvode sa mesečnim pripisom kamate. Kamatne stope se primetno razlikuju, pa ista suma može ostvariti sasvim drugačiji prinos u zavisnosti od banke, roka i uslova ponude.
ProCredit Bank, odnosno PCB, trenutno ima konkurentnu dinarsku štednju, više perioda oročenja i kalkulator koji prikazuje očekivani iznos po dospeću. Ipak, realno poređenje pokazuje da PCB nema najvišu kamatu kod svakog roka i za svaku valutu. Dobar izbor zahteva da se prednosti i slabosti svake ponude prikažu bez ulepšavanja.
Izbor štednje počinje pitanjem kada će novac biti potreban
Osoba koja štedi za trošak planiran za tri meseca ne treba da ugovara dugoročno oročenje samo zbog nešto više godišnje kamate. Rok treba uskladiti sa trenutkom u kojem će sredstva verovatno biti korišćena. U suprotnom, prevremeno razoročenje može umanjiti ili potpuno poništiti očekivani prinos.
Drugačiji pristup odgovara novcu koji predstavlja rezervu za nepredviđene događaje. Takva sredstva treba da ostanu potpuno ili delimično dostupna. Fleksibilna štednja i depozit po viđenju najčešće donose nižu kamatu od klasičnog oročenja, ali omogućavaju da novac bude podignut kada se pojavi stvarna potreba.
Praktično rešenje može biti podela ušteđevine. Jedan deo ostaje dostupan, dok se drugi oročava na nekoliko meseci. Tako štediša ne zavisi od samo jednog datuma dospeća i ne mora da raskida čitav ugovor kada mu je potreban manji iznos.
Štednja u dinarima kao opcija sa višom kamatom i bez poreza
Štednja u dinarima trenutno uglavnom donosi više kamatne stope od štednje u evrima. Dodatna prednost jeste to što se na kamatu ostvarenu po osnovu dinarske štednje ne obračunava porez, dok se kamata na deviznu štednju umanjuje za porez od 15%.
Ova opcija može biti logična kada će budući trošak biti plaćen u dinarima. Štediša tada ne mora da menja valutu prilikom polaganja i ponovo prilikom korišćenja novca. Ipak, dinarska štednja nije vezana za kurs evra, pa korisnik sam prihvata rizik promene vrednosti domaće valute tokom perioda oročenja.
Zbog toga se odluka ne može zasnivati samo na višoj kamati. Ako se novac čuva za kupovinu nekretnine ili drugi izdatak čija se cena prati u evrima, devizna štednja može bolje sačuvati usklađenost između ušteđevine i buduće obaveze. Za ciljeve izražene u dinarima, viša neto kamata dinarske štednje može imati veću praktičnu vrednost.
Kakvu dinarsku štednju trenutno nudi ProCredit Bank?
ProCredit Bank objavljuje fiksne kamatne stope od 4,50% za tri meseca, 4,60% za šest, 4,80% za devet i 5,10% za dvanaest meseci. Minimalni depozit iznosi 100.000 dinara, nema poreza na ostvarenu kamatu, a u reprezentativnim primerima nema dodatnih troškova.
Najviša PCB stopa iz ove ponude odnosi se na oročenje od godinu dana. Na depozit od milion dinara banka prikazuje isplatu od 1.051.000 dinara po isteku dvanaest meseci. Kod tromesečnog oročenja po stopi od 4,50% isti depozit raste na približno 1.011.342 dinara.
Ponuda je konkurentna, ali nije najbolja kod svakog roka. Na primer, Addiko za šest meseci prikazuje nominalnu stopu od 5,25%, dok Erste za određene dinarske depozite oglašava kamatu do 5,20%. ProCredit je zato racionalan kandidat za poređenje, ali ga ne treba automatski predstavljati kao banku sa najvišom stopom.
Zašto PCB kalkulator menja način planiranja štednje?
ProCredit kalkulator omogućava korisniku da unese iznos i izabere period oročenja, a zatim proveri kolika bi kamata mogla da bude pripisana po dospeću. Takav prikaz je korisniji od samog procenta jer kamatu pretvara u konkretan iznos novca.
Kalkulator posebno pomaže kod poređenja različitih rokova. Razlika između stope od 4,60% na šest meseci i 5,10% na godinu dana ne pokazuje odmah koliko će štediša stvarno dobiti. Tek kada se obračunaju broj dana i iznos depozita, može se videti da li duže vezivanje sredstava opravdava dodatnu zaradu.
Rezultat ipak treba posmatrati kao informativnu kalkulaciju prema trenutno unetim uslovima. Kamatne stope i promotivni rokovi mogu se promeniti pre ugovaranja. Zato obračun iz kalkulatora treba sačuvati, a konačne podatke potvrditi u ponudi banke na dan oročenja.
Ko trenutno nudi visoke kamate na dinarske depozite?
Addiko Bank objavljuje fiksnu nominalnu stopu od 4,75% na tri meseca, 5,25% na šest, 4,25% na dvanaest i 4% na duže rokove. Minimalni ulog iznosi samo 5.000 dinara, što ovu ponudu čini dostupnijom štedišama koji nemaju PCB minimum od 100.000 dinara.
Erste Bank oglašava posebnu ponudu za dinarsku štednju na šest i dvanaest meseci, sa kamatom do 5,20% i minimalnim depozitom od 100.000 dinara. Formulacija „do 5,20%“ znači da treba zatražiti preciznu stopu za konkretan iznos i period, umesto da se maksimalni procenat unapred smatra zagarantovanim.
UniCredit na posebnoj stranici za dinarsku štednju prikazuje 4,50% za šest i 5,20% za dvanaest meseci, dok AIK Bank za standardni depozit na godinu dana navodi 4%. Ponude se zato moraju porediti za isti datum, isti iznos i identičan rok.
Kada je devizna štednja sigurniji izbor za lični cilj?
Devizna štednja može biti prikladnija kada je budući trošak izražen u evrima. Novac tada ostaje u istoj valuti u kojoj će verovatno biti potrošen. Štediša ne zavisi od toga kakav će kurs važiti na dan kupovine automobila, nekretnine ili plaćanja školovanja u inostranstvu.
Nedostatak predstavljaju niže kamate i porez na ostvareni prihod. Ako banka oglašava nominalnu kamatu od 3%, neto prinos će biti niži nakon poreskog odbitka. Zato kod devizne štednje treba posmatrati EKS i iznos koji će stvarno biti prenet na račun, a ne samo nominalnu stopu.
Najviša devizna stopa takođe može biti uslovljena novim depozitom. NLB Komercijalna, na primer, prikazuje 3,50% za nova sredstva na šest, devet i dvanaest meseci, dok za ostala sredstva navodi 2,80%. Razlika je dovoljno velika da poreklo sredstava treba proveriti pre donošenja odluke.
Kako se devizne ponude drugih banaka porede sa PCB ponudom?
Erste Bank oglašava deviznu štednju u evrima na šest i dvanaest meseci sa nominalnom kamatom do 3,80% i EKS do 3,23%, uz minimalni depozit od 5.000 evra. To je viša maksimalna stopa od mnogih standardnih deviznih ponuda, ali konkretna kamata zavisi od iznosa depozita.
Banca Intesa od 1. avgusta 2026. prikazuje stope koje zavise od iznosa i statusa depozita. Za standardne iznose od 1.000 do 49.999 evra vidljive su stope od 2,50% i 2,70% za različite kategorije, dok se kod većih depozita pojavljuju nešto više stope. Ponuda za novi novac razlikuje se od redovne štednje.
OTP u standardnom reprezentativnom primeru prikazuje samo 0,15% nominalne i 0,13% efektivne kamate za depozit u evrima. Na 10.000 evra oročenih šest meseci neto kamata prema tom primeru iznosi svega 6,32 evra. Ta ponuda je znatno slabija od trenutno istaknutih stopa NLB-a, Erste banke i drugih konkurenata.
Dostupna štednja može biti vrednija od maksimalne kamate
Klasično oročenje zahteva da novac ostane u banci do ugovorenog datuma. Štediša koji očekuje neplanirane troškove treba da proveri šta se događa pri prevremenom razoročenju. Visoka kamata nema veliki značaj ako se izgubi čim se podigne mali deo ušteđevine.
AIK Bank nudi Non stop štednju sa EKS od 5% za dinare i 2,55% za evre, mesečnim obračunom kamate i dostupnim sredstvima. Međutim, kamata važi samo do određenih iznosa, koji zavise od paketa računa i toga da li klijent prima zaradu preko banke.
PCB Flex štednja takođe je namenjena korisnicima kojima je potrebna veća sloboda raspolaganja novcem. Banka je za nove dinarske depozite istakla EKS od 3,04% na dvanaest meseci i mogućnost online ugovaranja. Ta stopa je niža od PCB klasičnog oročenja, što predstavlja cenu fleksibilnosti i dostupnosti sredstava.
Minimalni depozit može odmah suziti izbor
Štediša sa 20.000 dinara ne može koristiti PCB klasičnu ponudu sa minimumom od 100.000 dinara, ali može razmotriti Addiko, gde oročena dinarska štednja počinje od 5.000 dinara. UniCredit standardno oročenje dostupno je od 2.000 dinara, mada njegove najviše promotivne stope mogu imati drugačije minimalne uslove.
Kod devizne štednje razlike su takođe velike. UniCredit dozvoljava standardno oročenje od 50 evra, ProCredit posebne ponude mogu zahtevati najmanje 1.000 evra, dok Erste za specijalnu deviznu ponudu traži najmanje 5.000 evra.
Zbog toga marketinški istaknuta kamata ponekad nije dostupna prosečnom štediši. Pre poređenja treba prvo izbaciti ponude čiji minimalni depozit nije moguće ispuniti. Tek među preostalim bankama ima smisla analizirati stopu, neto prihod i rok.
Kako napraviti poštenu završnu računicu?
Izaberite isti iznos, istu valutu i isti rok kod najmanje tri banke. Za svaku ponudu zabeležite NKS, EKS, neto kamatu, minimalni depozit, poresku obavezu i pravila prevremenog povlačenja. Bez identičnih polaznih podataka poređenje nema stvarnu vrednost.
ProCredit Bank treba uključiti u uži izbor zbog konkurentnih stopa na dinarsku štednju, više rokova i korisnog kalkulatora. Ipak, za šest meseci Addiko trenutno prikazuje višu dinarsku stopu, dok Erste i UniCredit kod pojedinih ponuda dostižu ili premašuju PCB kamatu.
Kod deviznih depozita treba proveriti NLB i Erste zbog viših istaknutih kamata, Intesu zbog različitih stopa prema iznosu, kao i PCB zbog pregledne kalkulacije. OTP standardna stopa od 0,15% trenutno deluje znatno manje konkurentno i to poređenje ne treba ublažavati.
Najpovoljnija štednja nije uvek ona sa najvećim procentom. Pravi izbor povezuje dobar neto prinos, prihvatljiv minimalni depozit, odgovarajuću valutu i rok tokom kojeg novac zaista može ostati netaknut. Pošto se posebne ponude menjaju, kamatu treba ponovo proveriti neposredno pre ugovaranja.
