Vaspitanje dece je oblast u kojoj nijedan roditelj ne želi da počini greške. Međutim, iako žele da učine sve ispravno, roditelji se isuviše često oslanjaju na svoje „roditeljske instinkte“ i ne pokušavaju da dobiju pomoć u vezi sa uobičajenim roditeljskim problemima i razvojnim fazama dece. Nažalost, mnogi instinktivno nisu u stanju da znaju šta da rade u svakoj situaciji sa kojom su suočeni kao roditelji. Svi s vremena na vreme prave greške i to je potpuno normalno.
Nije tajna da je roditeljstvo jedan od najtežih poslova. Bez obzira koliko roditelj bio savestan i pažljiv, tu i tamo će pogrešiti. Iako ne postoji set uputstava za pravilno roditeljstvo – jer se svako dete i porodica razlikuju – postoje određena ponašanja koja roditelj može i treba da izbegava prilikom vaspitanja dece.
Ne pružate primer detetu
Roditelji uvek imaju najbolje savete na svetu za svoju decu – savete o tome kako treba da se ponašaju prema drugima, predloge kako da nešto urade ili iskrene molbe da se klone cigareta. Ali, ono što neki roditelji možda ne znaju jeste da deca uče gledajući, a ne samo slušajući roditelje. Vaši saveti neće doneti mnogo koristi ako ih samo izgovarate, dok se u praksi ponašate drugačije. Ono što želite da vaša deca usvoje prenesite kroz svoje ponašanje.
Prečesto roditelji govore svojoj deci šta da rade umesto da modeliraju ponašanje. Na nesreću, deca imaju tendenciju da imitiraju ponašanje svojih roditelja, više nego što slušaju šta im govore. Ako kao roditelj želite da se vaša deca ponašaju pristojno (na primer, da se ljubazno ophode prema drugima), dajte im pozitivan primer.
Vi bijete bitke vašeg deteta
Glavni deo odrastanja je učenje da svaki postupak ima svoje posledice. To pomaže detetu da nauči da njegovi negativni postupci utiču na druge ljude ili dovode do rezultata koji nisu poželjni. Ali, često će se roditelji – koji se, da budemo iskreni, trude da zaštite svoju decu – boriti za decu umesto njih, sami rešavajući posledice ili pronalazeći način da pomognu svom detetu da izbegne suočavanje sa njima.
Deca odrastaju u odrasle ljude i važno je da rano nauče da postoje posledice svih njihovih izbora. Većina roditelja želi da njihova deca odrastu u nezavisne, samopouzdane odrasle osobe, ali to će se dogoditi samo ako roditelji svojoj deci daju šansu da se suoče sa posledicama svojih izbora i postupaka.
Ne provodite kvalitetno vreme zajedno
Deca žude za pažnjom svojih roditelja čak i kada njihovo ponašanje to ne pokazuje. Svakodnevno provodite minimalno 10 do 20 minuta kvalitetnog vremena sa detetom. To detetu daje do znanja da je važno i ne samo da ga volite, već i uživajte u provođenju vremena s njim. Ključna reč ovde je „kvalitet“. Roditelji bi trebali da provode ove minute posvećujući svojoj deci punu pažnju – ne sedeći ispred televizora ili pazeći na njih dok se bave radnim zadacima.
Tehnologija “vaspitava” vaše dete
Tehnologija je važan deo našeg života, od pružanja zabave do pomoći u obavljanju svakodnevnih zadataka. Ali prečesto roditelji mogu dopuštaju da tehnologija preuzme kontrolu – a ona takođe može dominirati vremenom provedenim sa njihovom decom.
Svi želimo malo vremena da igramo svoje omiljene igre, gledamo Netflix ili jednostavno listamo novosti na internetu i društvenim mrežama. Ali što se tiče druženja sa decom, ostavite tehnologiju van toga. Stvorite uspomene provodeći kvalitetno vreme, radeći razne aktivnosti, razgovarajući i povezujući se jedni sa drugima. Deca se neće sećati koji ste im najnoviji mobilni telefon kupili kroz 10 godina. Setiće se kako osećali su se kad su provodili vreme sa vama.
Projektovanje vaših ciljeva i želja na decu
Roditelji žele ono što je najbolje za njihovu decu, ali ponekad mogu izgubiti perspektivu činjenice da ono što je „najbolje“ za njih ne znači ono što je „najbolje“ za njihovu decu. Bilo da se radi o težnjama za karijerom, sportskim i vannastavnim aktivnostima ili socijalnim interakcijama, roditelji mogu naterati svoju decu da rade ono što su oni želeli u mladosti, umesto da svojoj deci ostave prostora da sami shvate svoje želje.
Često o svojoj deci počnemo razmišljati kao o „drugoj šansi“ za uspeh u postizanju sopstvenih ciljeva. Zbog toga se deca osećaju rastrzano između onoga što bi želela da rade i onoga što njihovi roditelji žele da rade. Kada želite da savetujete dete o donošenju životnih odluka, samo se preispitajte da biste bili sigurni da ostavljate svoje ciljeve po strani. Umesto toga budite tu za vaše dete i podržite njegove odluke.
…Ili prenošenje fobija
Kao što roditelji mogu svoje želje da projektuju na decu, tako mogu učiniti i sa svojim strahovima. Roditelji će nehotično stvoriti strah ili anksioznost kod svoje dece izazivajući krajnji oprez ili zahteve da izbegavaju određene životinje ili mesta. Budući da deca u roditeljima traže modele emocija i informacija što se tiče bezbednosti, ekstremne reakcije mogu izazvati osećaj straha zbog određenih predmeta ili sveta uopšte.
Imajte na umu da nisu sva deca ista
Prečesto iznosimo pretpostavke o podržavajućim tehnikama i okruženjima ne pitajući da li su prilagođene specifičnim potrebama deteta. Potrebno je imati personalizovaniji pristup u odnosu prema deci: spoznajte detetove potrebe i probleme i prilagodite mere discipline i nagrada koje najbolje odgovaraju tim određenim potrebama.
Ova ideja personalizacije pristupa sada je popularna u medicinskom polju. Pružanje generičkih tehnika, čak i ako su korisne nekoj deci, često je nedovoljno za decu koja imaju poteškoće sa emocionalnom regulacijom i regulacijom ponašanja. Razumevanje individualnih razlika svakog deteta pomoći će vam da prilagodite vaše relacijske i terapijske pristupe.
Zanemarujete partnera
Iako su deca poseban dodatak vezi, ona nisu zamena za brak ili vezu. Jedna od najčešćih grešaka koju roditelji čine je zaboravljanje negovanja odnosa sa partnerom i samo fokusiranje na decu. Dodatna pažnja koju dete dobija neće imati jednak efekat u poređenju sa efektom koji bi zdrav roditeljski odnos mogao imati na dete.
Nemate dovoljno vremena za sebe
Jedna od najboljih stvari koju roditelj može da učini za svoju decu jeste da planira na vreme svaki dan za sebe. Lično vreme omogućava roditeljima da izbegnu da budu preopterećeni i frustrirani zahtevima roditeljstva. Iako se to može činiti kontradiktornim, roditelj mora da se brine o sebi pre nego što može efikasno da brine o drugima.
Ne proširujete granice kako dete postaje starije
Kao i kod većine stvari, proširivanje dečijih granica će vam lakše pasti ako mu prilazite postepeno. Zbog toga je presudno deci davati sve veći prostor za samostalnost kako stare. Iako je razumljivo da ste u ranom dobu vašeg deteta postavili granice, važno je pustiti da se te granice vremenom šire. Iako to u početku može izazvati strah sa obe strane, puštanje dece da „polako grade svoju nezavisnost“ je delotvornije od očekivanja da to sve nauče odjednom u odraslom dobu.
Reagujete u trenutku
Budući da su deca reaktivna, ponekad je lako izgubiti kontrolu i reagovati u sekundi na njihovo ponašanje. Međutim, važno je zapamtiti da su deca takođe impresivna i uvek gledaju ponašanje starijih. Umesto da pokažete reakciju anksioznosti, besa ili neke nesigurnosti odvojite vreme da razmislite pre nego što reagujete i razmotrite posledice.
Radite sve za vašu decu
Naravno da roditelji osećaju odgovornost za dobrobit svog deteta, ali to ne bi trebalo da znači da se udovolji svakom hiru koji dete ima. Lepo je želeti da im pomognete do neke mere, ali ako radite sve umesto njih to nikako ne može biti dobro. Vaša deca se neće naučiti snošenju odgovornosti i posledica za učinjene postupke.
Ne dozvoljavate deci da greše
Svaki roditelj želi najbolje za svoju decu i želi da ih zaštiti. Ali ponekad je važno pustiti ih da pogreše. Dugoročno najbolji način da se uverite da su sposobni da se nose sa greškama – i izleče se od onih posledica koje dolaze s njima – je pustiti ih da se pogreše i pokušaju ponovo, sve dok ne ostvare uspeh.
Ne slušate šta vaša deca govore
Deca najčešće žele da se čuje i njihovo mišljenje. To znači da je odvajanje vremena za slušanje onoga što imaju za reći presudan deo stvaranja osećaja da se deca vrednuju. Iako su njihove misli možda neprijatne ili neozbiljne, odvojite vreme da ih saslušate. A ako ih nešto zaista muči, shvatite to ozbiljno, ma koliko to vama izgledalo beznačajno.
Vičete
Vikanje nikada nije od pomoći. Iako vam može delovati kao da povećavanje jačine zvuka može pomoći da zavlada red i da vas dete posluša, to samo uzrokuje anksioznost. Vikanje je znak da ste izgubili kontrolu. Pored toga što pogoršava neslaganje koje postoji, ono takođe ne čini ništa za odnos roditelja i deteta.
Očekujete savršenstvo
Roditelj koji očekuje savršenstvo od svoje dece biće jako razočaran. To jednostavno nije realan cilj. Pored toga, ako roditelj insistira na savršenim rezultatima dete može da postane frustrirano i uznemireno. U takvim slučajevima verovatnije je da će dete izbegavati isprobavanje novih stvari umesto da ispunjava roditeljska potraživanja. Kao rezultat, dete će početi da se oseća kao da je neuspešno, što uglavnom rezultira ozbiljno niskim samopoštovanjem.
Dajete detetu sve što traži
Kada dete zatraži da kupite novu igračku, možda biste želeli da ispunite njegovu želju i usrećite ga. I iako je u redu da se to čini svako malo, nemojte da to bude uobičajena stvar. Važno je naučiti decu da se stvari zaslužuju, a ne dobijaju po komandi.
Prostate na manipulacije deteta
Ako dete ne dobije ono što želi, nastaviće da pokušava, zatim da pokušava ponovo, i ponovo, stvarajući beskrajni ciklus. Međutim, važno je da se roditelji ne predaju pred zahtevima deteta, samo da bi dete prestalo da traži nešto. Ako se dete ljuti, neka tako bude. Ako popustite učite decu da mogu da manipulišu da bi postigla ono što žele.
Ne razgovarate o ružnim temama
Jedna od uobičajenih grešaka roditelja je što ne razgovaraju sa decom o „zastrašujućim stvarima na svetu. Iako bi roditelji voleli da misle da deca nikada neće doći u kontakt sa nasiljem, na primer, ovo je racionalizacija koju roditelji čine da bi izbegli tu temu, misleći da će to uplašiti njihovu decu. Umesto toga, dobra je ideja uključiti se u manje prijatne teme jer su ujedno i životne činjenice i realnosti.
Ne razgovarate o seksu
Često kada dete pita roditelje o seksu, roditelje toliko uhvati strepnja da ne daju tražene informacije. To detetu poručuje da ne može da traži odgovore od roditelja, što znači da će tražiti manje ugledne izvore. Pored toga, ako osete da su učinili nešto pogrešno postavljajući pitanje, deca mogu početi da se stide zbog svog tela ili seksualnosti. Taj sram može ometati eventualni seksualni život kasnije u životu.
Previše koristite opremu za bebe
Primećen je porast kašnjenja u razvoju, ravne mrlje na glavi i tortikolis (nagib glave) zbog prekomerne upotrebe bebi opreme. Umesto da prenose dete od auto sedišta do ljuljaške, roditelji bi trebalo da deci dozvole vreme na podu ili u staromodnoj igraonici. Ako osećate potrebu da koristite opremu za bebe, činite to umereno.
Nedosledni ste
Deca reaguju na jasne, dosledne granice – a takođe imaju oštar osećaj kada mogu da pređu te granice i izmaknu im. Kada roditelj kaže detetu da ne može da ima sladoled pre večere, ali onda popusti kad dete zatraži dovoljan broj puta, dete će steći naviku da gura roditelja što je dalje moguće.
Deca iz vaših postupaka uče više nego iz vaših reči, pa je važno da budete dosledni. Ako svom detetu kažete: ‘Vreme za spavanje je u 19:30 – bez izuzetaka’, onda budite spremni da to sprovedete. Deca se osećaju najsigurnije kada su očekivanja dosledna i znaju šta mogu očekivati.
Ili samo pričate
Kada je reč o usađivanju pravilnog ponašanja kod dece, postupci govore daleko glasnije od reči. To je tačno u modeliranju pravog ponašanja za decu, ali je tačno i kada se deci govori šta ne treba raditi.
Roditelji bi trebalo da izbegavaju predavanja deci. Kada disciplinujete dete, važno je da reči svedete na minimum. Sve više od nekoliko rečenica i vaša deca će vas najverovatnije ignorisati. Što više roditelj razgovara, to je više mogućnosti da dete pogrešno protumači njegove reči ili zaključi da je sve što govore otvoreno za pregovore. Zato je bolje da budete jasni i dosledni i pustite da vaše akcije govore same za sebe.
