Kako skinuti temperaturu na prirodan način?

Ljudsko telo reaguje na spoljašnje i unutrašnje promene. Temperatura tela raste kada se poveća spoljna temperatura, ali i kada se poveća unutrašnja temperatura.

Stručnjaci smatraju da je normalna telesna temperatura oko 37ºC, ali može da varira i do 0,5ºC u zavisnosti od doba dana. Prosečna telesna temperatura takođe se neznatno razlikuje od osobe do osobe – kod nekoga može biti viša, a kod nekoga manja.

Nakon intenzivne fizičke aktivnosti ili vrelog dana, uobičajeno je da imate telesnu temperaturu veću od normalne. Međutim, telesna temperatura iznad 38ºC može ukazivati na groznicu.

Visoke spoljne temperature, intenzivna fizička aktivnost, bolesti koje izazivaju groznicu i određeni lekovi mogu izazvati visoku telesnu temperaturu.

U ovom članku razmatramo osam saveta kako skinuti temperaturu i objašnjavamo najčešće uzroke visoke telesne temperature.

Kako smanjiti telesnu temperaturu?

Moguće je smanjiti telesnu toplotu na dva različita načina: spolja ili iznutra.

Tuširanje hladnom vodom je primer spoljašnjeg hlađenja, dok ispijanje hladne vode pomaže kako skinuti temperaturu iznutra.

Ljudsko telo uvek reguliše svoju temperaturu i može je sniziti na četiri različita načina:

• isparavanje, koje se postiže znojenjem
• zračenje, što znači oslobađanje toplote u okolni vazduh
• konvekcija, koja se javlja kada hladniji vazduh okružuje telo
• provodljivost, što je prenos telesne toplote u susednu hladnu vodu ili led

Saveti za smanjenje temperature

Region mozga koji se zove hipotalamus odgovoran je za regulisanje telesne temperature. Proverava trenutnu temperaturu tela u odnosu na normalnu temperaturu, a zatim je reguliše.

Kada je telo prevruće, regulacija se javlja kroz znojenje da bi se telo ohladilo. Kada je previše hladno, hipotalamus izaziva drhtanje da bi ga zagrejao.

Iako može izgledati kontraintuitivno, konzumacija začinjene hrane i bavljenje aktivnostima koje uzrokuju znojenje tela mogu potencijalno učiniti da vam bude hladnije u poređenju sa spoljašnjom temperaturom. To je zato što znojenje smanjuje telesnu temperaturu.

U nastavku pročitajte osam saveta kako skinuti temperaturu:

1. Pijte hladne tečnosti – Konzumiranje hladnih tečnosti, kao što su voda ili ledeni čaj, može pomoći u smanjenju temperature hlađenjem tela iznutra. Redovan unos tečnosti takođe može sprečiti dehidraciju, što može povećati telesnu toplotu.
2. Idite u prostoriju sa hladnijim vazduhom – Ljudi mogu da smanje telesnu temperaturu tako što će boraviti u prostoriji sa nižom spoljašnjom temperaturom. Telo će izgubiti toplotu konvekcijom.
3. Rashladite se u vodi – Plivanje u hladnoj vodi ili kupanje u mlakoj kupki mogu smanjiti telesnu temperaturu. U ovim slučajevima, telesna temperatura će se smanjiti kao rezultat provodljivosti.
4. Nanesite hladne obloge na ključne tačke na telu – Nanošenje hladnih obloga ili leda na strateške tačke na telu gde su vene blizu površine – kao što su zglobovi, vrat, grudni koš i slepoočnice – može brzo da snizi temperaturu krvi koja teče kroz ove vene. Ovo omogućava telu da se oseća hladnije.
5. Krećite se manje – Telo oslobađa toplotu kada se kreće. Na visokim temperaturama, osoba će se verovatno osećati manje vruće ako izbegava teške vežbe i ograniči svoje kretanje.
6. Nosite lakšu, prozračniju odeću – Toplota lakše prolazi kroz neke tkanine od drugih. Prirodne tkanine, kao što su pamuk i lan, omogućavaju da toplota lakše izađe iz tela nego sintetičke tkanine, kao što su akril i najlon.
7. Uzimajte suplemente za regulisanje toplote – U zavisnosti od uzroka visoke telesne temperature, uzimanje suplementa može pomoći u regulisanju telesne toplote. Studija iz 2018. godine koja je upoređivala biljne ekstrakte otkrila je da su i ulje noćurka i crni kohoš efikasni u smanjenju učestalosti i težine valunga kod ljudi koji prolaze kroz perimenopauzu ili menopauzu. Crni kohoš je takođe smanjio učestalost valunga.
8. Razgovarajte sa doktorom o zdravlju štitne žlezde – Ponekad, visoka telesna toplota može biti posledica preaktivne štitne žlezde. Kada je to slučaj, osoba može primetiti i druge simptome, kao što su ubrzan rad srca, znojenje, žutica i konfuzija.

Potencijalni uzroci povišene temperature

Uzrok povišene telesne temperature može biti spoljašnji ili unutrašnji. U nastavku navodimo neke od glavnih razloga zašto vam temperatura može biti viša nego obično:

Toplo okruženje

Provođenje vremena napolju po veoma vrućem vremenu može povećati telesnu temperaturu osobe, kao i boravak u toplom zatvorenom okruženju tokom dužeg perioda. Nošenje previše slojeva odeće u bilo kojoj situaciji takođe može dovesti do povećanja telesne temperature.

Preterano izlaganje suncu ili toploti

Osoba može doživeti toplotni udar ako provodi previše vremena na suncu.

Provođenje previše vremena na suncu može povećati telesnu toplotu ili čak dovesti do toplotnog udara, koji je još u narodu poznat i kao sunčanica.

Deca i starije osobe su posebno izložene riziku od toplotnog udara. Dehidracija usled provođenja previše vremena na suncu može dodatno povećati telesnu toplotu. Zbog toga je važno da pijete puno tečnosti i da se odmarate nakon dužeg izlaganja suncu ili toploti.

Lekari kategorišu prekomerno izlaganje toploti u tri nivoa: toplotni grč, toplotna iscrpljenost i toplotni udar.

Toplotni grč, iako težak za telo, ne zahteva medicinsku pomoć. Ima tendenciju da se povuče uz puno odmora i rehidracije.

Simptomi toplotnih grčeva uključuju:

• visoka telesna temperatura
• vrtoglavica
• bol u mišićima ili ukočenost

Toplotna iscrpljenost zahteva medicinsku pomoć ako simptomi traju duže od sat vremena ili se vremenom pogoršavaju.

Pored simptoma toplotnih grčeva, osoba može doživeti:

• povraćanje
• glavobolje
• smanjena koncentracija ili poremećeno rasuđivanje

Toplotni udar je veoma ozbiljan i zahteva medicinsku pomoć u bolnici.

Simptomi toplotnog udara uključuju simptome toplotnog grča, kao i:

• napadi
• teškoće u održavanju svesti
• insuficijencija jetre

Vežbate ili se krećete više nego obično

Kada se osoba kreće, stvara energiju. Toplota je način na koji telo oslobađa energiju. Da bi se smanjila telesna toplota, osoba može pokušati da se privremeno kreće manje ili samo kada je to potrebno.

Perimenopauza ili menopauza

Tokom perimenopauze i menopauze, žene često doživljavaju valunge i noćno znojenje, od kojih oba privremeno podižu telesnu temperaturu.

Lekovi, hormoni i rekreativni lekovi

Lekovi mogu da podignu telesnu temperaturu osobe utičući na gubitak toplote ili proizvodnju toplote.

Neki lekovi, uključujući diuretike i antiholinergike, mogu smanjiti sposobnost tela da gubi toplotu znojenjem. Beta-blokatori, neuroleptički lekovi, inhalacioni anestetici i sukcinilholin takođe smanjuju sposobnost tela da se oslobodi viška toplote.

Neki lekovi, hormoni i rekreativni lekovi izazivaju telo da proizvodi višak toplote jer povećavaju brzinu metabolizma. Ovi uključuju amfetamine, kokain, metamfetamine, povećanu proizvodnju hormona štitne žlezde.

Infekcije

Telesna temperatura se takođe povećava kao odgovor na klice kao što su virusi i bakterije. Povećana telesna temperatura pomaže telu da se bori protiv invazivnih bolesti, zbog čega je groznica često znak da se u vašem organizmu odvija borba protiv patogena.

Tiroidna oluja

Tiroidna oluja je višak hormona štitne žlezde u telu. To je stanje opasno po život i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Tiroidna oluja može se javiti nakon bolesti, operacije, infekcije ili trudnoće.

Pored veoma visoke telesne temperature, simptomi tiroidne oluje uključuju:

• ubrzan rad srca
• znojenje
• mučnina ili povraćanje
• uznemirenost
• žutica
• bol u stomaku

Kada posetiti doktora

Osoba treba da razgovara sa lekarom ako ima temperaturu od 39ºC ili više.

Svako ko ima telesnu temperaturu od 39,4ºC ili više treba odmah da poseti svog lekara.

Roditelji i staratelji treba da vode decu mlađu od 3 meseca kod lekara ako imaju rektalnu temperaturu od 38.5ºC ili više. Kod dece starije od 3 meseca, temperatura od 39ºC ili groznica koja traje duže od 24 sata zahtevaju medicinsku pomoć.

Ljudi bi trebalo da posete lekara ako im je telesna toplota veća od uobičajene i ako imaju bilo koji od sledećih simptoma:

• otežano disanje
• razdražljivost, pospanost ili slabost
• ukočen vrat
• osetljivost na svetlost
• povraćanje
• odbijanje tečnosti ili dehidratacija
• znaci osipa ili infekcije

Zaključak

Telo može samostalno smanjiti svoju temperaturu znojenjem ili ispuštanjem toplote u okolni hladniji vazduh ili vodu.

Osoba takođe može da koristi niz tehnika da se ohladi. Neki od generalnih saveta su ne provoditi previše vremena na suncu, ograničiti kretanje i nošenje prozračnih tkanina – sve navedeno može biti od koristi.

Ljudi takođe treba da vode računa da ostanu pravilno hidrirani kako bi izbegli dehidraciju, koja dodatno povećava telesnu temperaturu.