Adaptogeni su poslednjih godina postali jedna od najčešće pominjanih kategorija biljnih proizvoda. Nalaze se u kapsulama, tinkturama, čajevima, funkcionalnim napicima i mešavinama superhrane, a najčešće se povezuju sa stresom, energijom, koncentracijom i kvalitetom sna. Ipak, iza jednostavne poruke da adaptogeni „vraćaju organizam u ravnotežu“ nalazi se mnogo složenija priča.
Pojam adaptogena ne označava vitamin, mineral niti jedinstvenu farmakološku grupu supstanci sa identičnim mehanizmom delovanja. Reč je o konceptu kojim se opisuje sposobnost pojedinih biljaka i njihovih ekstrakata da utiču na odgovor organizma na fizički, psihološki ili metabolički stres. Problem je u tome što se ovaj izraz danas koristi mnogo šire nego u prvobitnoj naučnoj definiciji, pa se adaptogenima često nazivaju gotovo sve biljke povezane sa energijom, imunitetom ili psihofizičkom izdržljivošću.
Pročitajte šta su adaptogeni, šta potencijalno mogu da ponude i gde počinju marketinška preterivanja.
Kako je nastao pojam adaptogen?
Izraz „adaptogen“ uveo je sovjetski farmakolog Nikolaj Lazarev 1947. godine. Njime je pokušao da opiše supstance koje povećavaju takozvanu nespecifičnu otpornost organizma na različite nepovoljne uticaje. Koncept je kasnije dodatno razvijen kroz radove Izraela Brehmana i Igora Dardimova, koji su krajem šezdesetih godina pokušali da definišu kriterijume prema kojima bi neka supstanca mogla da bude klasifikovana kao adaptogen.
Prema klasičnoj definiciji, adaptogen bi trebalo da bude relativno netoksičan u uobičajenim dozama, da poveća otpornost prema različitim vrstama stresora i da deluje normalizujuće, odnosno da doprinese održavanju funkcionalne ravnoteže organizma. Efekat ne bi trebalo da bude usmeren samo na jedan simptom, organ ili biohemijski put.
Široki i nespecifični efekat istovremeno je i najprivlačniji i najproblematičniji deo koncepta. Savremena farmakologija uglavnom proučava jasno definisane supstance, precizne molekularne mete, određene doze i konkretna zdravstvena stanja. Adaptogeni se, nasuprot tome, opisuju kao regulatori kompleksnog odgovora organizma na stres, zbog čega ih je teže ispitivati standardnim modelom „jedan lek – jedna meta – jedna bolest“.
Adaptogen nije isto što i stimulans
Jedna od važnih ideja prvobitnog koncepta jeste razlika između adaptogena i klasičnih stimulansa. Kofein, na primer, relativno brzo povećava budnost i može kratkoročno smanjiti osećaj umora. Međutim, ne uklanja potrebu za snom niti rešava razlog zbog kojeg je osoba iscrpljena.
Adaptogeni se teorijski opisuju kao supstance koje ne proizvode samo kratkotrajnu stimulaciju, već menjaju način na koji organizam odgovara na opterećenje. U klasičnoj definiciji, povećana radna sposobnost ne bi trebalo da bude praćena izraženim naknadnim padom energije karakterističnim za snažne stimulanse.
U praksi granica nije uvek tako jasna. Rhodiola i ginseng kod nekih osoba mogu povećati budnost i otežati uspavljivanje, dok ašvaganda kod drugih može izazvati pospanost. Efekat zavisi od biljke, ekstrakta, doze, vremena uzimanja i individualne osetljivosti.
Posebno treba biti oprezan sa mešavinama koje pored adaptogenih biljaka sadrže guaranu, zeleni čaj, kofein ili druge stimulanse. Osoba tada može efekat kofeina pogrešno pripisati adaptogenu, iako je za trenutno povećanje energije odgovoran stimulativni sastojak.
Najpoznatije adaptogene biljke
U stručnoj literaturi najčešće se navode ašvaganda, rhodiola, azijski ginseng, sibirski ginseng odnosno eleuterokok, šizandra i pojedine druge biljke tradicionalnih medicinskih sistema. Međutim, količina i kvalitet dokaza značajno se razlikuju od biljke do biljke.
Ašvaganda
Ašvaganda, odnosno Withania somnifera, jedna je od najpoznatijih biljaka ajurvedske tradicije. Više o ašvagandi na sajtu Beyond ovde. Često se koristi u proizvodima namenjenim stresu, opuštanju i snu.
Nacionalni centar za komplementarno i integrativno zdravlje SAD navodi da pojedini preparati ašvagande mogu imati povoljan efekat na stres i nesanicu. Ipak, dokazi o uticaju na anksioznost nisu dovoljno jasni, dok za brojne druge popularne namene nema dovoljno kvalitetnih podataka.
Važno je da razumete da ašvaganda nije jedan potpuno ujednačen proizvod. Istraživanja mogu koristiti ekstrakte korena, kombinaciju korena i lista, različite koncentracije sa withanolidima i različite dnevne doze. Rezultat dobijen sa jednim standardizovanim ekstraktom ne može se automatski pripisati svakom prahu ili kapsuli na tržištu.
Ašvaganda može izazvati pospanost, mučninu, dijareju i nelagodnost u stomaku. Zabeleženi su i retki slučajevi oštećenja jetre. Ne preporučuje se tokom trudnoće i dojenja, kao ni osobama sa određenim bolestima štitaste žlezde i autoimunskim poremećajima bez konsultacije sa lekarom. Moguće su interakcije sa sedativima, antiepilepticima, lekovima za pritisak, dijabetes i štitastu žlezdu.
Rhodiola rosea
Rhodiola, poznata i kao zlatni ili arktički koren, tradicionalno se koristi u severnim delovima Evrope i Azije. Najčešće se povezuje sa umorom, iscrpljenošću i mentalnim opterećenjem.
Evropska agencija za lekove prihvata određene standardizovane ekstrakte rhodiole kao tradicionalne biljne lekove za ublažavanje simptoma stresa, poput umora i iscrpljenosti.
NCCIH (Nacionalni centar za komplementarno i integrativno zdravlje) takođe navodi da trenutno nema dovoljno pouzdanih dokaza da bi se zaključilo da je rhodiola korisna za određenu zdravstvenu namenu. Moguća neželjena dejstva uključuju glavobolju, vrtoglavicu, nesanicu i suvoću usta, a prijavljena je i interakcija sa losartanom, lekom koji se koristi za regulisanje krvnog pritiska.
Azijski ginseng
Azijski ili korejski ginseng, Panax ginseng, jedan je od najpoznatijih tonika tradicionalne kineske medicine. Njegova glavna proučavana jedinjenja nazivaju se ginsenozidi.
Pregledi istraživanja ukazuju na mogućnost malog povoljnog efekta kod opšteg umora, ali rezultati nisu potpuno dosledni. Većina istraživanja ne potvrđuje da ginseng značajno poboljšava sportske performanse.
Najčešće neželjeno dejstvo je nesanica. Ginseng može uticati na glikemiju, zgrušavanje krvi i dejstvo određenih lekova. Poseban oprez potreban je kod osoba koje koriste antikoagulanse, lekove za dijabetes ili imaju autoimunska oboljenja. Dugoročna bezbednost nije dovoljno razjašnjena, iako kratkotrajna upotreba preporučenih količina kod većine odraslih deluje relativno bezbedno.
Da li su maka, brami i lekovite gljive adaptogeni?
Savremeni marketing značajno je proširio značenje reči adaptogen. Maka, brami odnosno bakopa, tulsi, astragalus, sladić, kurkuma, reishi, kordiceps i čaga često se nalaze na listama adaptogena. Međutim, ne postoji jedinstven međunarodno prihvaćen spisak koji jasno određuje šta jeste, a šta nije adaptogen.
Maka se tradicionalno koristi kao hrana i povezuje sa izdržljivošću, vitalnošću i reproduktivnim zdravljem, ali nije bila među centralnim biljkama prvobitnog sovjetskog modela adaptogena. Brami ima dugu ajurvedsku upotrebu povezanu sa učenjem i mentalnim funkcijama, ali se u stručnom smislu često preciznije opisuje kao biljka tradicionalno korišćena za kognitivnu podršku.
Slično važi za funkcionalne gljive. Reishi i kordiceps mogu sadržati interesantne polisaharide, triterpene i druga jedinjenja, ali označavanje svih lekovitih gljiva kao adaptogena često više odražava tržišni trend nego strogu farmakološku klasifikaciju.
Čaga je dobar primer zbog čega oznaka „prirodno“ ili „adaptogeno“ ne znači automatski i bezbedno. Koncentrovani proizvodi od čage mogu sadržati velike količine oksalata, a u medicinskoj literaturi opisani su slučajevi ozbiljnog oštećenja bubrega nakon dugotrajne upotrebe velikih količina.
Adaptacija se ne može spakovati samo u kapsulu
Najveća greška u popularnoj priči o adaptogenima jeste predstavljanje stresa kao biohemijskog kvara koji može da se popravi jednim prahom ili kapsulom. Odgovor na stres zavisi od sna, ishrane, fizičke aktivnosti, psihološke procene situacije, društvene podrške, radnog opterećenja, bolesti i brojnih individualnih faktora.
Adaptogeni mogu imati mesto u promišljenoj rutini, posebno kada se bira tačno određena biljka, kvalitetan proizvod i realan cilj. Međutim, ne mogu nadoknaditi hroničan nedostatak sna, prekomeran unos kofeina, konstantno preopterećenje ili zdravstveni problem koji nije prepoznat.
Njihova stvarna vrednost verovatno se ne nalazi u obećanju da će „magično izbalansirati organizam“, već u mogućnosti da određeni biljni preparati kod pojedinih ljudi umereno utiču na umor, subjektivni stres ili kvalitet sna. To je mnogo skromnija tvrdnja od one koju često čujemo u reklamama, ali je naučno poštenija i dugoročno korisnija.
Adaptogeni su zato najbolje shvaćeni kao zanimljiva, ali još nedovoljno precizno definisana grupa biljnih proizvoda na raskršću tradicionalne medicine, savremene biologije stresa i tržišta suplemenata. Njih ne treba ni nekritički idealizovati ni unapred odbaciti. Potrebno ih je procenjivati pojedinačno — prema biljnoj vrsti, sastavu proizvoda, dozi, kvalitetu dokaza i zdravstvenom kontekstu osobe koja ih koristi.
