Ako brinemo o svom zdravlju, onda svakako treba da znamo da je za očuvanje dobrog stanja našeg organizma veoma važna cirklulacija, protok krvi kroz telo, posebno cirkulacija u mozgu. Od ukupnog raspoloživog protoka krvi u telu u minuti, 20% prolazi kroz mozak. Svaki značajniji poremećaj cirkulacije u mozgu izaziva prolazna ili trajna oštećenja moždanog tkiva, a ta oštećenja su praćena prolaznim ili trajnim oštećenjem moždanih funkcija i poznata su kao šlog ili moždani udar. Poremećaj moždanih funkcija je veoma dramatičan, kako za pacijenta tako i za njegove bližnje, zato što zbog poremećaja moždanih funkcija dolazi do otežanog kretanja, poremećaja održavanja ravnoteže i koordinacije pokreta, otežanog govora, pada kognitivnih (intelektnih) funkcija i poremećaja pamćenja.
Mogući uzroci šloga
Poremećaj cirkulacije u mozgu u največem broju slučajeva nastaje zbog procesa stvaranja krvog ugruška koji dovodi do neprohodnosti krvnog suda u mozgu. Promene na krvnim sudovima su posledica dugotrajnog uticaja različitih patoloških stanja i loših navika. Najčešća patološka stanja koja oštećuju zid krvnog suda su dijabetes (šećerna bolest), hipertenzija i poremećaj metabolizma lipida. Loše navike kao što su pušenje duvana, alkoholizam i ishrana sa velikom zastupljenošću životinjskih masti , koncentrovanih ugljenih hidrata i kuhinjske soli, takođe, utiču na oštećenje krvnih sudova u celom telu, pa i mozgu te šlog može da nastane. . Pacijenti koji su u rizičnoj grupi treba na vreme da se obrate lekaru, ono što će im prvo izaći ukoliko savet traže na internetu je neurolog u Beogradu.
Kada treba da se javite i kom lekaru?
Ukoliko sumnjamo da je neko nama blizak ili smo mi bili izloženi moždanom udaru, ono što prvo želimo da znamo je: Kada treba da se javimo i kom lekaru? Ukoliko pacijent ima jedan ili vise faktora rizika kao što su hipertenzija, diabetes, hiperlipidemija,poremećaj srčanog ritma, gojaznost, a oseti neki od simptoma kao što je trnjenje delova tela, slabost ekstremiteta, iznenadna jaka glavobolja, treba odmah da se javi neurologu, ukoliko je iz Beograda i okoline, pa i ako nije, dobra odluka je neurolog u Beogradu. Prevencija i adekvatno prepoznavanje šloga primenom savremenih dijagnostičkih procedura, a nakon toga pristup savremenom lečenju uzroka i poslednica bolesti, kao i prevencije iste, predstavljaju osnov pristupa ovoj bolesti, koji sprovodi neurolog, a među ponuđenima na interneru , svakako je neko od neurologa u Beogradu.
Rehabilitacija od šloga
Neurolog će reći da rehabilitacija obolelih od šloga ima za cilj da pacijenta što pre vrati u stanje samostalnog obavljanja osnovnih higijenskih potreba, a apsolutno uspela rehabilitacija je kada se pacijent vrati na posao. Rehabilitacija se započinje još u jedinici intenzivne nege, pa onda sve vreme dok je pacijent na bolničkom lečenju, ali i kasnije kod kuće, poželjno je da se nastavi u nekom od banjskih lečilišta. Rehabilitacija osoba koje su doživele šlog, uglavnom zahteva promenu načina života. Ta promena u načinu života podrazumeva odricanje od mnogih ranijih navika. Redovno uzimanje lekova protiv visokog krvog pritiska povišenog šećera u krvi, izbegavanje masnoća i zdrava ishrana, fizička aktivnost i za pušače prestanak pušenja, jesu navike koje treba da budu osnova zdravog života izbegavanja faktora rizika od šloga.
