Stručnjaci kažu da bi skok krvnog pritiska uveče ili dok spavate mogao biti pokazatelj većeg rizika od srčanih bolesti.
- Istraživači su otkrili da ljudi kojima krvni pritisak raste dok spavaju imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti.
- Stručnjaci kažu da su noćna očitavanja krvnog pritiska tačnije merenje čovekovog cirkulatornog zdravlja nego dnevna.
- Oni pozivaju medicinske radnike da kontrolišu krvni pritisak ljudi tokom perioda spavanja.
- Stručnjaci napominju da redovni ciklusi spavanja, kao i niži unos soli mogu pomoći u smanjenju noćnih povećanja krvnog pritiska.
Možda mislite da se vaše telo priprema za odmor tokom večeri i da odmara dok spavate. Međutim, neki ljudi mogu imati skokove krvnog pritiska dok miruju, što može imati potencijalno smrtonosne posledice.
Ljudi koji imaju visok krvni pritisak uveče i tokom spavanja, stanje koje se naziva noćna hipertenzija, verovatnije će doživeti srčanu insuficijenciju i druge oblike kardiovaskularnih bolesti.
Noćna hipertenzija može se javiti čak i među ljudima čiji je dnevni krvni pritisak normalan.
Ovo opasno stanje je teško uhvatiti i postaviti dijagnozu, jer se rutinske provere krvnog pritiska gotovo uvek rade tokom dana.
Večernji skok pritiska – “Tihi ubica”
Rezultati pokazuju da je noćni sistolni krvni pritisak bio značajan, nezavisan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Studija naglašava važnost uključivanja noćnog nadzora krvnog pritiska u strategije lečenja pacijenata i postoji nada da će ohrabriti lekare da osiguraju da antihipertenzivna terapija efikasno snižava krvni pritisak tokom 24-časovnog perioda doziranja.
Za ovu studiju, japanski istraživači proučavali su 6.359 ljudi, koristeći nosive monitore za merenje dnevnog i noćnog krvnog pritiska.
Svi učesnici su imali najmanje jedan kardiovaskularni faktor rizika, a većina je uzimala lekove za kontrolu krvnog pritiska. Međutim, nijedan nije imao simptomatska kardiovaskularna oboljenja kada je studija započela.
Tokom dvogodišnjih i sedmogodišnjih praćenja učesnika, istraživači su rekli da su otkrili da su oni koji imaju noćni sistolni krvni pritisak koji je bio 20 milimetara žive (mm Hg) iznad dnevnog sistolnog očitanja znatno verovatniji da će imati aterosklerotske kardiovaskularne bolesti i srčana insuficijencija.
Sveukupno, učesnici studije doživeli su ukupno 306 kardiovaskularnih problema, uključujući 119 moždanih udara, 99 dijagnoza bolesti koronarnih arterija i 88 dijagnoza srčane insuficijencije.
Suprotno tome, učesnici čiji se krvni pritisak kontroliše lekovima imali su povećan rizik od moždanog udara ako im se krvni pritisak noću spusti prenisko, utvrđeno je u studiji.
Prethodno istraživanje takođe je pokazalo da nizak krvni pritisak tokom spavanja povećava rizik od moždanog udara.
Zašto uveče skače pritisak?
Krvni pritisak prirodno raste da bi se izlučio višak natrijuma iz bubrega, posebno među ljudima sa velikom osetljivošću na unos soli.
Obično je visok dnevni krvni pritisak dovoljan da izluči natrijum. Međutim, kod ispitanika sa povećanim volumenom cirkulišuće krvi (zbog povećanog unosa soli i osetljivosti na so), krvni pritisak mora da se poveća ne samo tokom dana već i tokom noći da bi se natrijum izbacio iz tela. Ovo je nadoknađeni mehanizam, ali je štetan za srce.
Idealno bi bilo kad bi se sva merenja krvnog pritiska vršila noću, a ne tokom dana. Noć, vreme kada osoba spava, idealno je za dobijanje najčistijih rezultata očitavanja krvnog pritiska. To je prozor u način funkcionisanja sistema te osobe.
Prevencija
Ovo i druga istraživanja navela su više lekara da usmeravaju pacijente da uzimaju lekove za krvni pritisak noću.
Uzimanje lekova za krvni pritisak uveče poboljšava krvni pritisak tokom [noći i dana] i smanjuje ukupni mortalitet.
Aktivacija simpatikusa, autonomna nervna disfunkcija, apneja u snu i loš kvalitet spavanja takođe mogu doprineti povećanju noćnog krvnog pritiska.
Loše navike spavanja uključuju pijenje kofeina ili alkohola kasnije tokom dana, dremanje tokom dana, različito vreme odlaska na spavanje, loše kontrolisan šećer, hipertrofija prostate, vežbanje prekasno uveče, plavo svetlo sa digitalnog uređaja, snovi ili emocionalni sukobi (poput svađe sa partnerom ili supružnikom ili bilo koje druge situacije koja izaziva anksioznost).
Medicinska stanja koja mogu da izazovu skok noćnog krvnog pritiska uključuju dijabetes, poremećaje rada štitnjače i probleme sa bubrezima.
Kao mera prevencije preporučuje se smanjenje unosa soli, primena diuretika i uzimanje blokatora mineralnih kortikoidnih receptora kako bi se smanjio rizik od noćne hipertenzije.
Najvažniji način da smanjite rizik od akutnog noćnog skoka krvnog pritiska je održavanje doslednih navika spavanja. Pokušajte da spavate i ustajete svaki dan u isto vreme. Izbegavajte alkohol i kofein pre spavanja. Vežbajte ranije tokom dana. Izbegavajte plavo svetlo digitalnih uređaja pre spavanja. Potražite pomoć ako osećate anksioznost i razmislite o meditaciji ili sličnim aktivnostima za kontrolu stresnih situacija.
