Fobije su iznenađujuće česte, ali čega se tačno ljudi najviše plaše? Postoje li fobije koje su češće od drugih? Sledeće najčešće fobije su deset najčešćih objekata ili situacija koje dovode do izrazitog straha i simptoma kao što su vrtoglavica, mučnina i nedostatak daha. U nekim slučajevima, ovi simptomi eskaliraju u potpuni napad panike.
Socijalna fobija (socijalni anksiozni poremećaj) i agorafobija spadaju u kategoriju anksioznih poremećaja, a preostalih osam fobija se smatraju „specifičnim fobijama“, koje se odnose na određeni predmet ili situaciju. Ove uobičajene fobije obično uključuju okolinu, životinje, strah od injekcija i krvi, kao i određene druge situacije.
Hajde da upoznamo najčešće fobije i da vidimo čime su one uzrokovane:
Arahnofobija
Arahnofobija je strah od pauka i drugih paukolikih insekata. Pogled na pauka može izazvati reakciju straha, ali u nekim slučajevima, samo slika pauka ili pomisao na pauka može dovesti do ogromnog straha i panike.
Zašto se toliko ljudi plaši pauka? Iako se procenjuje da postoji oko 35.000 različitih vrsta pauka, samo desetak predstavlja stvarnu pretnju za ljude.
Jedno od najčešćih objašnjenja za ovu i slične životinjske fobije je da su takva stvorenja nekada predstavljala značajnu pretnju našim precima, kojima je nedostajalo medicinsko znanje i tehnološka sredstva za rešavanje povreda od životinja i insekata. Kao rezultat toga, evolucija je doprinela predispoziciji za strah od ovih stvorenja.
Ofidiofobija
Ofidiofobija je strah od zmija. Spada u najčešće fobije i pripisuje se evolucionim uzrocima, ličnim iskustvima ili kulturnim uticajima. Neki sugerišu da su, pošto su zmije ponekad otrovne, naši preci koji su izbegavali zmije imali veću verovatnoću da prežive i prenesu svoje gene.
Druga teorija sugeriše da strah od zmija i sličnih životinja može nastati kao posledica inherentnog straha od bolesti i kontaminacije. Studije su pokazale da ove životinje imaju tendenciju da izazovu gađenje, što bi moglo da objasni zašto su fobije od zmija tako česte, a da ljudi ne pokazuju slične fobije od opasnih životinja kao što su lavovi ili medvedi.
Akrofobija
Akrofobija, ili strah od visine, pogađa više od 6% ljudi. Ovaj strah može dovesti do napada anksioznosti i izbegavanja visokih mesta. Ljudi koji pate od ove fobije mogu se potruditi da izbegavaju visoka mesta kao što su mostovi, kule ili visoke zgrade.
Dok u nekim slučajevima strah od visine može biti rezultat traumatskog iskustva, sadašnje razmišljanje sugeriše da je ovaj strah možda evoluirao kao adaptacija na okruženje u kojem je pad sa visine predstavljao značajnu opasnost.
Iako je uobičajeno da ljudi imaju određeni stepen straha kada naiđu na visinu, ova fobija uključuje ozbiljan strah koji može dovesti do napada panike i ponašanja izbegavanja.
Aerofobija
Aerofobija, ili strah od letenja, spada u najčešće fobije pogađa oko 10% populacije, uprkos činjenici da su avionske nesreće zapravo veoma retke. Otprilike 1 od svake 3 osobe ima neki nivo straha od letenja. Neki od uobičajenih simptoma povezanih sa ovom fobijom uključuju drhtanje, ubrzan rad srca i osećaj dezorijentisanosti.
Strah od letenja ponekad dovodi do toga da ljudi u potpunosti izbegavaju letenje. Često se leči korišćenjem terapije izloženosti, u kojoj se klijent postepeno i progresivno upoznaje sa letenjem. Pojedinac može početi tako što jednostavno zamišlja sebe u avionu pre nego što polako napreduje do stvarnog sedenja u avionu i konačno sedenja tokom leta.
Kinofobija
Kinofobija, ili strah od pasa, često je povezana sa specifičnim ličnim iskustvima kao što je ugriz psa tokom detinjstva. Takvi događaji mogu biti prilično traumatični i mogu dovesti do odgovora na strah koji traje dugo u odraslom dobu. Ova fobija može biti prilično česta. Radi se o iracionalnom i preteranom strahu koji može ozbiljno uticati na život i funkcionisanje čoveka.
Na primer, osoba sa kinofobijom može se osećati nesposobnom da hoda određenom ulicom jer zna da u tom kraju živi pas. Ovo izbegavanje može uticati na sposobnost pojedinca da funkcioniše u svakodnevnom životu i otežati dolazak na posao, školu ili druge događaje.
Astrafobija
Astrafobija je strah od munje i groma. Ljudi sa ovom fobijom doživljavaju veliki osećaj straha kada se susreću sa takvim vremenskim pojavama. Simptomi astrafobije su često slični onima kod drugih fobija i uključuju drhtanje, ubrzan rad srca i ubrzano, plitko disanje.
Tokom grmljavine ili oluje sa grmljavinom, ljudi sa ovim poremećajem mogu se potruditi da se sklone ili sakriju od vremenskih nepogoda, u krevetu ispod pokrivača ili čak u ormaru ili kupatilu. Ljudi sa ovom fobijom takođe imaju tendenciju da razviju preteranu preokupaciju vremenom.
Oni mogu provoditi mnogo vremena svakog dana prateći lokalno i nacionalno vreme kako bi znali kada se može desiti bilo koja vrsta oluje. U nekim slučajevima, ova fobija može čak dovesti do agorafobije u kojoj se ljudi toliko plaše munja ili grmljavine, da ne mogu da napuste svoje domove.
Tripanofobija
Tripanofobija je strah od injekcija, stanje koje ponekad može dovesti do toga da ljudi izbegavaju medicinske tretmane i lekare. Kao i mnoge fobije, ovaj strah se često ne leči jer ljudi izbegavaju predmet i situaciju koja je okidač straha. Procene sugerišu da je čak 20% do 30% odraslih pogođeno ovom vrstom fobije.
Kada ljudi sa ovom fobijom moraju da dobiju injekciju, mogu doživeti osećaj ekstremnog straha i povišene otkucaje srca. Neki ljudi se čak onesveste tokom primanja injekcije.
Pošto ovi simptomi mogu biti uznemirujući, ljudi sa ovom fobijom ponekad izbegavaju lekare, stomatologe i druge medicinske stručnjake čak i kada imaju neku vrstu bolesti kojoj je potrebna pažnja.
Socijalna fobija (socijalni anksiozni poremećaj)
Socijalna fobija uključuje strah od društvenih situacija i može biti prilično iscrpljujuća. U mnogim slučajevima, ove fobije mogu postati toliko ozbiljne da ljudi izbegavaju događaje, mesta i druge ljude, koji će im verovatno izazvati napad anksioznosti.
Ljudi sa ovom fobijom se plaše da budu posmatrani ili poniženi pred drugima. Čak i obični, svakodnevni zadaci kao što je ručak pred drugima mogu izazvati anksioznost. Socijalne fobije se često razvijaju tokom puberteta i mogu trajati do kraja života osim ako se ne leče.
Najčešći oblik socijalne fobije je strah od javnog nastupa. U nekim slučajevima, socijalne fobije mogu dovesti do toga da ljudi izbegavaju društvene situacije, uključujući školu i posao, što može imati veliki uticaj na dobrobit i sposobnost pojedinca da funkcioniše.
Agorafobija
Agorafobija uključuje strah da budete sami u situaciji ili na mestu sa kojeg bi beg mogao biti otežan. Ova vrsta fobije može uključivati strah od gužve, otvorenih prostora ili situacija koje mogu izazvati napad panike. Ljudi će početi da izbegavaju ove događaje koji su okidač, ponekad do te mere da potpuno prestanu da napuštaju svoj dom.
Približno jedna trećina ljudi sa paničnim poremećajem razvije agorafobiju. Agorafobija se obično razvija negde između kasne adolescencije i sredine 30-ih. Dve trećine ljudi sa agorafobijom su žene. Poremećaj često počinje kao spontani i neočekivani napadi panike, koji potom dovodi do anksioznosti zbog mogućnosti da se dogodi još jedan napad.
Mizofobija
Mizofobija, ili preterani strah od mikroba i prljavštine, može navesti ljude da se upuste u ekstremno čišćenje, kompulzivno pranje ruku, pa čak i izbegavanje stvari ili situacija koje smatraju prljavim. U nekim slučajevima, ova fobija može biti povezana sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem.
Ova uobičajena fobija takođe može dovesti do toga da ljudi izbegavaju fizički kontakt sa drugim ljudima iz straha od kontaminacije, prekomerne upotrebe dezinfekcionih sredstava i prekomerne zaokupljenosti medijskim izveštajima o izbijanju bolesti. Ljudi sa ovom fobijom takođe mogu da izbegavaju područja u kojima je veća verovatnoća da će klice biti prisutne, kao što su lekarske ordinacije, avioni, škole i apoteke.
Završna reč
Fobije su jedna od najčešćih vrsta psihijatrijskih poremećaja i mogu izazvati značajan poremećaj u funkcionisanju i dobrobiti osobe. Na sreću, dostupni su bezbedni i efikasni tretmani koji mogu uključivati psihoterapiju, lekove ili kombinaciju ove dve metode, kako bi se fobija okončala. Odgovarajući tretman zavisi od niza faktora, uključujući simptome i težinu fobije, tako da je uvek najbolje da se konsultujete sa svojim lekarom ili terapeutom kako biste razvili plan lečenja koji funkcioniše za vašu specifičnu situaciju.
