Ako mislite da vidite – ili mirišete, čujete, degustirate ili osećate – stvari kada spavate, možda ne sanjate. Moguće je da imate hipnagoške halucinacije. One se mogu javiti u stanju svesti između buđenja i spavanja. Snovi se, pak, javljaju tokom spavanja.
Hipnagogija (od grčkih reči ύπνο (spavati) i οδοηγός (vodič)) je neurološki fenomen u kojem su stanja spavanja i budnosti spojena, stvarajući neobična iskustva koja se često pogrešno shvataju i uzimaju za paranormalne. Hipnagogija se može pojaviti kada se osoba budi (hipnopompija) ili spava (hipnagogija). Hipnagoške halucinacije često izazivaju zabune, jer je teško razlikovati halucinacije od stvarnosti. (izvor Wikipedia)
Hipnagoške halucinacije često izazivaju konfuziju. To je zato što može biti teško razlikovati halucinacije od stvarnosti. Oni stvaraju snažne, zamršene vizuelne slike u umu koje mogu biti iskrivljene na nerealan način. Kao rezultat, ove halucinacije često izazivaju strah. U nekim slučajevima mogu čak dovesti do toga da skočite iz kreveta ili se slučajno povredite.
Koji su simptomi hipnagogijskih halucinacija?
Halucinacija se definiše kao opažanje prisustva predmeta ili događaja bilo kojim od pet čula (vidom, mirisom, ukusom, dodirom ili sluhom), a da stvarni predmet ili događaj ne postoje ili se dešavaju.
Definitivni simptom hipnagoške halucinacije je zamišljanje vrlo realističnih predmeta ili događaja neposredno pre nego što utonete u san (obično vizuelno). Možete se probuditi u krajnjem strahu da je vaša halucinacija bila stvarna.
Slušne halucinacije su takođe česte kada telo zaspi. Ove halucinacije su češće kada je osoba pod stresom. Najčešće slušne halucinacije su jednostavne i nemaju stvarno značenje ili svrhu. One mogu uključivati:
- Pištanje
- Visoke tonove
- Slučajne šumove
- Izolovane zvuke koji se javljaju u pravilnim razmacima
- Nejasnu buku
Teški slučajevi anksioznosti mogu proizvesti složenije halucinacije. One mogu uključivati glasove, koji su ponekad povezani sa brzim mislima. To može navesti osobu da poveruje da su glasovi stvarni.
Još jedna uobičajena vrsta halucinacija je vizija ili osećaj da insekti mile po vašem telu. Ovo je najčešće kod ljudi koji uzimaju ili zloupotrebljavaju određene lekove. Doživljavanje ove senzacije tokom spavanja može dovesti do toga da se osoba ogrebe, ubode ili čak nanese štetu svom telu u pokušaju da ga oslobodi od insekata.
Paraliza sna i lucidni snovi
Hipnagoške halucinacije razlikuju se od ostalih stanja povezanih sa spavanjem – uključujući lucidne snove i paralizu sna – koji mogu prouzrokovati percepciju stvari koje nisu realne. Lucidni snovi su vrlo realni snovi koji se javljaju kada osoba spava.
Paraliza sna je drugačije stanje od hipnagoških halucinacija. Međutim, može se desiti istovremeno. Paraliza sna je stanje sna u kojem je osoba fizički nepokretna, ali mentalno svesna. Ovo stanje može izazvati još veći strah, jer fizička nepokretnost – često otežano disanje i grčenje mišića – može učiniti da se čovek oseća kao da je zaleđen u mestu. Kao rezultat, osoba se epizode paralize sna i halucinacija može sećati kao sna kada je bila zaleđena u mestu ili nije mogla da se kreće. U stvarnosti su ta dva uslova radila zajedno.
Šta uzrokuje hipnagoške halucinacije?
U jednoj studiji u Ujedinjenom Kraljevstvu, stručnjaci su otkrili da je oko jedne trećine populacije u nekom trenutku svog života doživela hipnagošku halucinaciju. Američki istraživači stavili su taj broj na 25.
Ove halucinacije su češće kod tinejdžera i mladih, s tim da se broj halucinacija smanjuje sa godinama. Čini se da žene češće doživljavaju halucinacije nego muškarci.
Tačni uzroci hipnagoških halucinacija nisu poznati. Neki mogući faktori rizika uključuju:
- Upotreba alkohola ili droga
- Nesanica
- Anksioznost
- Stres
- Narkolepsija
- Poremećaji raspoloženja kao što su bipolarni poremećaj ili depresija
Epileptični napadi takođe mogu izazvati hipnagoške halucinacije. Kada je epilepsija uzrok, halucinacije se mogu pojaviti kao kratki vizuelni fragmenti.
Da li treba da posetite doktora?
Hipnagoške halucinacije su u većini slučajeva bezopasne. Međutim, trebalo bi da posetite specijaliste za spavanje ako vam ove halucinacije izazivaju anksioznost ili vas često ometaju tokom spavanja. Ako vaše halucinacije prati neobična pospanost tokom dana, odmah potražite pomoć specijaliste, jer biste mogli da imate narkolepsiju.
Ako potražite pomoć od stručnjaka za spavanje, oni će započeti vaš sastanak postavljanjem pitanja poput:
- Kada su počele vaše halucinacije?
- Koliko često se javljaju vaše halucinacije?
- Koliko dugo traju vaše halucinacije?
- Da li imate nekih drugih problema sa spavanjem, poput nesanice?
- Da li ste pospani tokom dana?
Pored pitanja o vašem snu, stručnjak za spavanje pitaće vas i o vašoj medicinskoj i psihijatrijskoj istoriji. Ne zaboravite da im kažete o bilo kojoj prošloj ili sadašnjoj upotrebi lekova ili terapija.
Specijalista za spavanje može tražiti da dve nedelje vodite dnevnik spavanja. Ovo pomaže stručnjaku da stekne uvid u vaše načine spavanja. Ovaj uvid može im pomoći da bolje dijagnostikuju vaše stanje i shvate kako ga mogu ispraviti.
Specijalista za spavanje može takođe preporučiti studiju spavanja (polisomnogram) ako vaše halucinacije jako remete vaš san. Studija spavanja uključuje pričvršćivanje elektroda i prateće opreme na glavu i telo kako biste iscrtali moždane talase, otkucaje srca i disanje dok spavate. Takođe beleži kako se kreću vaše ruke i noge. Ova vrsta studije može otkriti ako su vaše hipnagoške halucinacije povezane sa bilo kojom drugom vrstom poremećaja spavanja.
Specijalista može tražiti da napravite dnevnu studiju dremke (test višestruke latencije spavanja) ako ste tokom dana veoma pospani. Ovaj test meri koliko brzo zaspite tokom dana i kakav san imate kada dremate. Ovaj test može otkriti da li su vaše halucinacije povezane sa narkolepsijom.
Kako se leče hipnagoške halucinacije?
Lečenje hipnagogičnih halucinacija zahteva lečenje svih osnovnih stanja koja mogu biti uzrok. Često će se halucinacije vremenom smanjivati. Oni se takođe mogu smanjiti ako uradite sledeće:
- Usredsredite se da dovoljno spavate
- Držite redovan raspored spavanja u kojem svakodnevno odlazite na spavanje i budite se u isto vreme
- Izbegavajte alkohol, droge i određene lekove.
Ako su vaše hipnagoške halucinacije uzrokovane anksioznošću, lekar može preporučiti psihijatrijski tretman. Lečenje anksioznosti može da uključuje terapiju razgovorom, meditaciju ili lekove, kao i drugu negu kod kuće, radi smanjenja stresa. Ako vam je dijagnostikovana narkolepsija, vaš specijalista za spavanje će propisati lekove za narkolepsiju.
Mogu li hipnagoške halucinacije izazvati komplikacije?
U slučajevima ozbiljnih hipnagoških halucinacija, poznato je da ljudi skaču iz kreveta i slučajno se povređuju. Ljudi takođe mogu sebi da nanesu povrede ako imaju halucinacije u kojima insekti puze po njima. Stoga je važno potražiti pomoć lekara ako su vaše halucinacije ozbiljne.
Kakvi su izgledi za hipnagoške halucinacije?
Često se hipnagoške halucinacije vremenom same rešavaju. Ako postoji osnovni uzrok vaših halucinacija, traženje leka može pomoći u sprečavanju pojave budućih halucinacija. Ovo će poboljšati vaš kvalitet spavanja.
