Mnogi roditelji su se makar jednom našli u situaciji da detetu više puta ponavljaju da ode u toalet, dok ono uporno odgovara: „Ne piški mi se.“ Nekoliko minuta kasnije dete odjednom trči u kupatilo ili pokazuje znake velike nelagodnosti jer je potreba za mokrenjem postala hitna.
Iako ovakvo ponašanje često deluje bezazleno i predstavlja prolaznu fazu u razvoju, učestalo odlaganje odlaska u toalet može vremenom da utiče na navike mokrenja i zdravlje mokraćnog sistema. Zato je važno razumeti zašto neka deca izbegavaju odlazak u toalet i kada bi roditelji trebalo da obrate dodatnu pažnju.
Deca često jednostavno ne žele da prekinu igru
Jedan od najčešćih razloga jeste činjenica da su deca potpuno usmerena na aktivnost kojom se trenutno bave. Bilo da grade kulu od kockica, igraju omiljenu igricu ili provode vreme sa vršnjacima, odlazak u toalet doživljavaju kao nepotreban prekid.
Mlađa deca još uvek razvijaju sposobnost da prepoznaju i pravilno reaguju na signale koje im telo šalje. Zbog toga često ignorišu prve znakove pune bešike i odlazak u toalet odlažu do poslednjeg trenutka.
Roditelji ponekad ovo ponašanje tumače kao tvrdoglavost, ali je u većini slučajeva reč o normalnoj razvojnoj fazi.
Strah od javnih toaleta nije redak problem
Kod neke dece problem nije igra, već nelagodnost koju osećaju prilikom korišćenja toaleta van kuće.
Javni toaleti mogu da budu bučni, nepoznati ili neprijatni za dete. Neka deca se plaše automatskog puštanja vode, sušača za ruke ili jednostavno ne žele da koriste toalet koji ne smatraju dovoljno čistim.
Zbog toga mogu svesno da odlažu mokrenje tokom boravka u vrtiću, školi, tržnom centru ili na putovanju.
Promene rutine mogu uticati na navike mokrenja
Putovanja, polazak u vrtić, početak škole ili boravak kod rodbine mogu da dovedu do promena u svakodnevnim navikama deteta.
U novom okruženju dete može da bude manje opušteno ili jednostavno da zaboravi na redovne odlaske u toalet. Tokom letovanja ili dužih putovanja automobilom roditelji često primete da deca duže nego inače odlažu mokrenje.
Upravo zato je tokom putovanja i npr odlaska na letovanje, važno praviti redovne pauze i podsećati dete da ode u toalet čak i kada tvrdi da nema potrebu.
Može li zatvor biti povezan sa mokrenjem?
Mnogi roditelji ne znaju da problemi sa stolicom mogu da utiču i na mokraćni sistem.
Kada dete ima hronični zatvor, puna creva mogu da vrše pritisak na mokraćnu bešiku i da otežaju njeno normalno pražnjenje. Posledica toga mogu biti učestali odlasci u toalet, osećaj nepotpunog pražnjenja ili zadržavanje mokraće.
Zato lekari često istovremeno procenjuju navike mokrenja i pražnjenja creva kod dece.
Koje posledice može imati često zadržavanje mokraće?
Povremeno odlaganje mokrenja uglavnom nije razlog za zabrinutost. Međutim, ako dete to radi često, mogu se javiti određeni problemi.
Moguće posledice uključuju:
- nelagodnost i bol u donjem delu stomaka
- otežano pražnjenje mokraćne bešike
- češće urinarne infekcije
- promene u navikama mokrenja
- povremeno nekontrolisano oticanje mokraće
Što navika duže traje, to ju je kasnije teže promeniti.
Kako pomoći detetu da razvije zdrave navike?
Roditelji mogu mnogo da učine kako bi podstakli redovno mokrenje bez stvaranja dodatnog pritiska.
Korisno je:
- podsećati dete da pravi pauze tokom igre
- ohrabrivati redovan unos vode
- omogućiti dovoljno vremena za odlazak u toalet
- razgovarati o eventualnim strahovima ili neprijatnostima
- uspostaviti rutinu odlaska u toalet pre škole, izlaska iz kuće i spavanj.
Važno je izbegavati kažnjavanje ili ismevanje deteta zbog eventualnih „nezgoda“, jer takav pristup može dodatno da poveća stres i da pogorša problem.
Kada se treba obratiti lekaru?
Iako je odlaganje mokrenja najčešće povezano sa navikama i ponašanjem, pojedini simptomi zahtevaju dodatnu procenu.
Pregled se preporučuje ukoliko dete:
- ima bol ili peckanje pri mokrenju
- veoma retko mokri
- često ima urinarne infekcije
- žali se na bol u stomaku ili donjem delu leđa
- ima iznenadne promene u navikama mokrenja
- teško započinje mokrenje ili ima slab mlaz
U takvim situacijama lekar može da proceniti da li je potrebno dalje ispitivanje ili pregled dečijeg urologa.
Izbegavanje odlaska u toalet kod dece najčešće je posledica igre, promena rutine ili nelagodnosti zbog korišćenja toaleta van kuće. Ipak, kada se ovakvo ponašanje često ponavlja ili je praćeno drugim simptomima, važno je obratiti pažnju i potražiti savet stručnjaka.
Razvijanje zdravih navika od najranijeg uzrasta može da pomogne očuvanju zdravlja mokraćnog sistema i da spremi probleme koji se kasnije teže rešavaju.
