Rasa maltezer najpoznatija je po prelepoj dlaci, ali i struktura tela, izraz lica i ukupan izgled su bitne komponente ove pasmine. Maltezeri su omanji psi kompaktnog, četvrtastog tela, prekriveni dugom, ravnom, svilenkastom, belom dlakom, koja visi skoro do zemlje.
Izraz lica je nežan, ali oprezan. Maltezer je prefinjen i radostan pas, otmenog izgleda. Ovo je energičan pas, neustrašivog, glatkog, tekućeg hoda. Čini se da dobro građeni maltezeri lebde nad zemljom dok trčkaraju. Maltezer je idealan pas za porodice koje žele malog psa pratioca.
Koje fizičke karakteristike ima maltezer?
Maltezeri su mali psi koji pripadaju grupi pasa igračaka (toy dogs). Prema standardu, maltezeri ne treba da budu teži od 3kg. U izložbenom prstenu je poželjno da maltezeri budu od 2 do 3kg težine. Za maltezere kućne ljubimce normalno je da budu na najvišem nivou raspona težine, ili čak kilogram ili dva veći.
Dlaka
Dlaka maltezera je čisto bele boje, iako neki psi mogu imati dodir žućkaste nijanse limuna ili preplanulosti; ako je tako, ova koloracija je najčešće prisutna na ušima.
Dlaka je jednoslojna, prirodno meka, svilenkasta i ima blagi talas. Štenci imaju kratku dlaku koja je blago uvijena na vrhovima. Odrasli psi uglavnom imaju dlaku koja može narasti da bude toliko duga da se vuče po podu.
Veliki broj vlasnika odlučuje se da odrastao pas bude ošišan na kraće. Mnogo je lakše održavati ga nego ako ima dugu izložbenu dlaku, jer ostaje duže čist, a dlaka se manje mrsi. Bez obzira na dužinu dlake na telu, dlaka na glavi može biti puštena, ali potrebno im je vezati repić kako im “kosa ne bi išla u oči”.
Rep
Maltezer ima prirodno dugačak rep i drži ga graciozno prebačenog preko leđa. Ako se maltezer uzgaja za izložbe, poželjno je da vrh repa leži sa strane zadnje četvrtine.
Uši
Uši padaju vrlo blizu lica; u stvari, ako maltezer ima umereno dugu dlaku, uši se mogu uklopiti pravo u njegov dlakavi kaput.
Oči, nos, oreoli, pigmentacija kože
Malteški psi imaju tamne oči. Na mnogima će izgledati crno, a na drugima vrlo tamno braon. Ova rasa ne nosi gene za svetlo smeđe, plave ili zelene oči.
Maltezeri bi trebali imati crnu pigmentaciju kože u obliku tačaka. To znači da bi rubovi očiju, nos, usne i šape trebali biti crni. Međutim, nemaju svi maltezeri crne oči. Ako na oba oka imaju crne rubove, to se naziva oreolima i vrlo je željena fizička karakteristika.
Promena boje nosa – Nije neobično da maltezer ima crni nos, koji počinje da bledi i postaje braon ili ružičast. Razlog tome može biti jedan od nekoliko faktora.
- Nedostatak prirodne sunčeve svetlosti. Ako maltezer previše vremena provodi unutra i nedostaje mu sunce, njegov nos može izgubiti crnu boju. Odlazak najmanje dva puta dnevno na vežbanje može vam pomoći da vratite boju nosa.
- Izlaganje suvom i / ili hladnom vazduhu. Suprotno prethodnoj stavki, ako je nos izložen oštrim hladnim vetrovima i drugim spoljnim elementima ili ako je vazduh veoma suv (iznutra ili spolja), nos psa može postati veoma suv. Zatim se može oljuštiti, izlažući svetliju ružičastu boju ispod gornjeg crnog sloja. Upotrebite kvalitetan balzam za nos da biste obnovili osetljivu kožu nosa.
- Kontaktne alergije. Za ovo je najčešći krivac plastična posuda za hranu i / ili vodu. Kontaktna reakcija (ili alergija) može prouzrokovati postepeno bledenje nosa. Zbog toga ćete želeti da pređete na posuđe od nerđajućeg čelika i za hranu i za vodu.
Kakav temperament ima maltezer?
Na mediteranskom ostrvu Malta, maltezeri su uzgajani kao kućni ljubimci bogatih, kulturnih porodica.
Kao jedna od najsvetlijih, najslađih i najnežnijih igračaka, maltezer je izuzetno razigran i uživa u igrama inteligencije i spretnosti. Ovom radoznalom, okretnom i brzom psu nije potrebno puno vežbanja na otvorenom, ali uživa u vožnji oko vašeg (ograđenog) dvorišta, a rado će vas pratiti i u šetnjama.
Veći psi ga lako mogu povrediti, stoga maltezer uvek mora biti na povocu ili u ograđenom prostoru. Dvorišnu ogradu obavezno trostruko proverite u potrazi za pukotinama i rupama kroz koje bi maltezer mogao da se provuče i pobegne.
Maltezeri uglavnom mirno reaguju na društveno okruženje, što znači da nisu prirodno dominantni ili agresivni. Neki su samopouzdaniji i prijateljski raspoloženi, drugi su oprezniji ili povučeniji.
Opšti temperament vašeg maltezera donekle će zavisiti od genetike – prijateljski nastrojeni roditelji imaju tendenciju da daju prijateljski nastrojenu mladunčad. Ali zajedno sa genima koje je nasledio, način na koji odgajate svog maltezera takođe će imati veliki uticaj na njegovo ponašanje.
Ukoliko je vaš maltezer “problematičnog ponašanja” velike su šanse da ste vi (vlasnik) tome uzrok:
- Pas je razmažen (prezadovoljan)
- Pas nije naučen osnovnim naredbama
- Vlasnik se smeje nevaljalom ponašanju psa i tako ga ohrabruje
- Vlasnik izmišlja izgovore za nevaljalo ponašanje psa
- Vlasnik previše mazi i “umiruje” psa.
Velike su šanse da će vaš maltezer biti nervozan i nesiguran (ili drzak i neskladan) ako se prema njemu ponašate kao prema bebi ili plišanoj igrački.
Odgajanje psa koje podrazumeva razmaženost je strašan način odgajanja psa. Sve što čini je da se vlasnik oseća dobro, dok istovremeno stvara nesigurnog psa koji manično laje kad god vidi nešto što izgleda ili zvuči nepoznato. Pas postaje nesiguran i podložan manipulacijama, što je sigurno strašno stanje uma za životinju.
Sve pse, bez obzira na njihovu veličinu, treba naučiti kako da hodaju na sopstvenim nogama, kako rade ono što im se kaže i kako se lepo slažu sa svetom. Ovakve instrukcije će pomoći da uzgojite samopouzdanog, stabilnog maltezera. Dakle – pustite psa da hoda što više, nemojte ga stalno nositi, ali ipak ga držite na oku kako bi njegova bezbednost bila na prvom mestu.
Ako ne osigurate da bude bezbedan, maltezer lako može biti povređen, a ako se pak prema njemu ponašate kao prema bebi, može završiti kao nesiguran i isfrustriran pas.
Dobra vest je da su maltezeri vrlo osetljivi i lepo reaguju na trening. U stvari, dobar broj maltezera ističe se u takmičarskoj poslušnosti i okretnosti. Loše vesti su što se isto to ne može reći i za kućni trening.
Maltezeri su skloni anksioznosti kada su predugo ostavljeni sami kod kuće. Maltezerima je potrebno društvo, više nego većini drugih pasa i ne vole da ostanu sami duže od nekoliko sati. Svoju anksioznost i tugu izražavaju lajanjem i destruktivnim ponašanjem (žvakanje nameštaja).
Koje su prednosti uzgajanja maltezera?
- Maltezeri su jedna od najmanjih rasa pasa
- Puni su života, veseli, razigrani, druželjubivi, vedri
- Obično mirno reaguju na strance i druge životinje
- Vrlo malo se linja i dobar je odabir za ljude koji imaju alergije
- Obožava toplo i sunčano vreme
- Živi dugo
Koji su nedostaci uzgajanja maltezera?
- Fizički su dosta krhki i zahtevaju stalno nadgledanje i praćenje
- Tanka je linija sa malim psima po kojoj morate da balansirate – treba da ih zaštitite i brinete o njihovoj sigurnosti, a istovremeno morate da zahtevate da se lepo ponašaju i da ne budu suviše zavisni od vas
- Anksioznost zbog razdvajanja, kada ostanu (po njihovoj proceni) predugo sami, bez vas, koja vodi u destruktivne oblike ponašanja
- Poteškoće u učenju da obavljaju nuždu napolju
- Često češljanje, četkanje i šišanje, kako bi pas izgledao uredno ili održavanje dlake kratkom (što izgleda vrlo simpatično).
Istorija maltezera
Maltezeri su najstarija evropska pasmina, a spadaju među najstarije od svih rasa pasa.
Ostrvo Malta je bilo rana trgovačka luka koju su fenički mornari posetili 1500. p.n.e. Malteški psi se posebno spominju u spisima već 300 p.n.e. Grčka umetnost uključuje pse malteškog tipa od petog veka nadalje. Postoje dokazi da su Stari Grci čak podizali grobnice u čast preminulih maltezera. Iako su psi često izvoženi i potom široko rasprostranjeni širom Evrope i Orijenta, osnovna populacija na Malti ostala je relativno izolovana od ostalih pasa, što je rezultiralo prepoznatljivim izgledom psa koji se vekovima uzgajao.
Iako je obeležje maltezera duga, svilenkasta, blistavo bela dlaka, rani maltezeri su dolazili i u drugim bojama, osim bele. Početkom četrnaestog veka, maltezeri su dovedeni u Englesku, gde su postali ljubimci više klase. Narednih vekova, pisci su neprekidno pisali o njihovoj minijaturnoj i zanimljivoj pojavi. Ipak, ti mali psi nikada nisu bili uobičajeni, a slika iz 1830. pod naslovom „Pas-lav sa Malte – poslednji primerak rase“ sugeriše da je rasa možda bila u opasnosti od izumiranja.
Ubrzo su iz Manile u Englesku dovedena dva maltezera. Iako su prvobitno bili namenjeni kao poklon kraljici Viktoriji, prešli su u druge ruke i njihovo potomstvo postalo je prvi maltezer izložen u Engleskoj. U to vreme zvali su ih malteški terijeri, uprkos nedostatku porekla ili karakteristika terijera.
U Americi su prvi maltezeri prikazani kao malteški lavovski psi oko 1877. godine. Naziv lav-pas verovatno je proizašao iz navike odgajivača pasa, posebno onih na Orijentu, da pse šišaju tako da izgledaju poput lavova. AKC (Američki Kinološki Klub) je prepoznao rasu kao maltešku 1888. godine. Maltezeri su polako povećavali popularnost i sada se svrstavaju među najpopularnije rase pasa za kućne ljubimce.
