Kod nekih ljudi gojaznost može biti posledica psihološkog problema koji se naziva kompulsivno prejedanje. Šta je kompulsivno prejedanje, kako ga prepoznati, zašto se javlja i na koji ga se način moguće osloboditi, razmatramo u redovima koji slede.
Razmislite o načinu na koji jedete. Kada ste se poslednji put najeli toliko da ste osećali fizičku nelagodu – bilo vam je teško, mučno i boleo vas je stomak? Da li ste pojeli 3-4 parčeta torte na rođendanu kod prijatelja? Sipate po 2-3x tokom nedeljnog ručka? Kada poručujete hranu mislite da vam standardna pizza neće biti dovoljna, pa štiklirate porodičnu? Ili se jednostavno osećate umorno i loše, a hrana vam pruža utehu i osećaj prijatnosti.
Razmislite i o tome kako se osećate nakon što ste se najeli do granice pucanja. Da li ste srećni, zadovoljni i ispunjeni, ili osećate ogorčenost, krivicu i stid?
Pojesti ponekad veću količinu hrane od one koja vam je potrebna je normalno. Normalno je i da jedete kada ste neraspoložni. U našu svest je od malena usađeno nagrađivanje hranom – uradimo nešto uspešno – idemo da jedemo i ako nismo gladni, da proslavimo.
Međutim, ljudi koji imaju problem sa kompulsivnim prejedanjem koriste hranu kao jedini način da se izbore sa negativnim emocijama.
Kao rezultat, često osećaju da je njihova ishrana izmakla kontroli. Stalno razmišljaju o hrani i osećaju se krivim, posramljenim ili depresivnim nakon jela, a to se razlikuje od osećaja koji imate kada se prejedete za porodičnim ručkom. Tada imate svest da ste se prejeli i možda mislite da vam nisu bila potrebna dva parčeta torte, ali vas ne izjeda stid i osećaj krivice.
Kako počinje kompulsivno prejedanje?
Ljudi se nekad prejedaju iz obesti, a nekad iz navike da sede sa grickalicama ispred televizora. Ipak, kada je reč o kompulsivnom prejedanju, najčešće je reč o emocionalnim problemima koji su povezani sa lošom slikom o sebi koju osoba ima.
Za mnoge ljude kompulsivno prejedanje je ciklično. Ciklus počinje restriktivnom ishranom ili dijetom. Osoba shvata da se u prethodnom periodu prejedala i želi da se “dovede u red”. Neko vreme se pridržava novog režima ishrane, ali sve joj je teže, jer hranu koristi kao sredstvo negovanja sebe. U jednom trenutku popušta i prejeda se ponovo. Javljaju se krivica i stid, nakon čega otpočinje novi ciklus – dijeta, prejedanje.
Ovaj ciklus može biti teško prekinuti, jer osobe koje se kompulsivno prejedaju hranu dele na “dobru” i “lošu”. Kada imate hranu koja vam je smirujuća, opuštajuća i utešna, a smatrate je lošom, može biti teško odupreti se i ne konzumirati je.
Koji su simptomi kompulsivnog prejedanja?
Ljudi koji jedu kompulsivno često to rade sami. Često nerado govore o svojim problemima u ishrani. Neki od simptoma koji ukazuju na ovaj problem su sledeći:
- Osoba u javnosti jede malo, čak i premalo, dok u privatnosti svog doma jede znatno veće količine hrane.
- Ima negativna osećanja o sebi zasnovana na težini i izgledu.
- Oseća se depresivno, krivo i posramljeno nakon prejedanja.
- Osećaj beznađa zbog navika u ishrani.
- Osoba je često na dijetama.
- Opsesivno prejedanje
Kako kontrolisati kompulsivno prejedanje?
Postoje načini da stanete na kraj ovom problemu:
Traže pomoć
Biće vam teško da se sami suočite sa problemom kompulsivnog prejedanja, posebno ako postoje duboko ukorenjeni emocionalni problemi. Rad sa psihoterapeutom koji će odabrati metodu psihoterapije adekvatnu za vaš problem može pomoći da otkrijete psihološke okidače – poput negativne slike o telu – koji mogu pokretati vaše ponašanje.
Nemojte vređati sebe
To što imate problem sa kompulsivnim prejedanjem ne znači da ste loša osoba. Ogorčenost i uvrede na sopstveni račun mogu doprineti samo da se problem produbi. Isto važi i za označavanje hrane. Hrana je hrana – nije “dobra” ili “loša”. Može biti teško prevazići ta duboko ukorenjena uverenja, ali istraživanja pokazuju da ako jedete ono što smatrate “lošom” hranom, veća je verovatnoća da ćete se posle toga prejedati.
Napravite pauzu
Kada vam se jede, zastanite na trenutak i zapitajte se: Da li sam stvarno gladan/a? Ponekad se ljudi toliko fokusiraju na ono što žele da jedu da ne stanu i zapitaju se zašto žele da jedu. Ako koristite hranu kao sredstvo utehe, možda niste u kontaktu sa znakovima koji signaliziraju glad ili sitost i važno je da svoju svest vratite svom telu.
Promenite okruženje
Često nismo ni svesni svojih navika. Promena okruženja može vam vratiti fokus na vaše ponašanje i dati vam priliku da donesete svrsishodniju odluku. Na primer, ako uvek sedite u određenoj stolici da jedete, premestite je na drugo mesto u prostoriji – ili sedite negde drugde.
Pojedite ono što želite, ali u umerenim količinama
Ako sami sebi zabranite hranu to će neminovno dovesti do toga da se kasnije prejedate. Ako zaista žudite za nečim – čak i ako niste gladni – dozvolite sebi da uzmete malu količinu, ali zaustavite se nakon male količine. Ta namirnica neće nestati. Možete uzeti i sutra malu količinu – poenta je da shvatite da vam nijedna hrana nije zabranjena – sve dok ne preterujete.
Izbegavajte alkoholna pića i kofein
Izbegavajte alkoholna pića i pića koja sadrže kofein (kafu, toplu čokoladu ili gazirana pića). Kafa može uzrokovati da telo žudi za slatkim ukusima. Pored toga, previše kofeina može izazvati anksioznost, a uznemirena osoba može na kraju da pribegne prejedanju hranom koja izaziva osećaj prijatnosti, da bi se osećala bolje.
Konzumacija alkohola takođe može uzrokovati da postanete gladni. Sigurno ste iskusili taj osećaj. Posle izlaska tokom kojeg ste pili jedva čekate da opustošite frižider ili poručite junk food. Alkohol uzrokuje lošu procenu kod mnogih ljudi, tako da to može da prekine vaš oporavak.
Ne podvrgavajte se restriktivnim dijetama
Svaki put kada krenete na novu restriktivnu dijetu mislite da je to poslednji put, zar ne? Ovaj put ćete smršati i više se nećete prejedati, izgledaćete sjajno i rešićete problem. I nikada ne bude tako. Zašto? Kompulsivno prejedanje i restriktivna ishrana su često dve strane istog novčića. Kada izgladnite i uželite se namirnica koje ste sami sebi zabranili u momentu slabosti ćete popustiti i ponovo se prejesti. Jedite sve, ali jedite umereno.
Da li je moguće razviti zavisnost od hrane?
Poslednjih godina, zavisnost od hrane je postala popularna tema naučnih istraživanja. Istraživači kažu da određena hrana sa visokim sadržajem masti, šećera i soli izaziva zavisnost, jer izaziva promene u mozgu slične onima koje prave lekovi. Studije na životinjama pokazale su da pacovi koji konzumiraju šećer, na primer, mogu razviti znake zavisnosti.
Ideja zavisnosti od hrane je kontroverzna. Kao prvo, standardni tretman za zavisnost je apstinencija, a to nije moguće sa hranom. Takođe, dijeta je veoma jaka komponenta ciklusa prejedanja. Sa tog stanovišta, kontraproduktivno je označavati određenu hranu kao negativnu.
Nema sumnje da konzumacija omiljene hrane može stimulisati oslobađanje hormona sreće u mozgu, ali to ne čini hranu supstancom koja izaziva zavisnost. Postoje dokazi da zapravo ponašanje – ciklus ograničenja i prejedanja – uzrokuje znake zavisnosti, a ne sama hrana.
